Имагинарни пејзажи

Музички материјал за ово издање настао је током сарадње Ирисарија са холандским медијским уметником Јаком Шлипом током резидентног боравка у колективу Uncloud у Утрехту. Шлипов визуелни процес захтевао је стални проток звукова у реалном времену, те је Ирисари импровизовао током њиховог заједничког рада. У свом њујоршком студију, касније, музичар је овај материјал кренуо поново да обликује, да рафинише структуру, донекле и уз помоћ колеге Абула Могарда. На тај начин звук, који је настао у околностима непосредности и нужности, је еволвирао у заокружено дело, кроз бројне ревизије, стрпљиве и минуциозне трансформације.

Сам наслов се позива на концет "полова недоступности", односно најудаљенијих тачки у одређеној географској констелацији. Ирисари ову идеју преноси на услове нашег дигиталног живота, у којој увиђа места "недоступности" унутар на први поглед изузетно повезаног и умреженог света информација и података. Другим речима, иако смо стално у контакту, повезани и доступни, истовремено је наш капацитет за стварни, физички контакт све мањи. Рафаел Антон Ирисари, чак, користи термин "дигитални шаманизам" како би описао форме стимулисаних веза које организују наш савремени живот. Ови системи нам обећавају комфор коришћењем алгоритама, утицаја инфлуенсера и AI агената, а у ствари репродукују исте услове који иначе генеришу усмаљеност. Другим речима – уместо повезаности ми искушавамо "одјек повезаности". Попут географских полова, ови ритуали савремености су дефинисани удаљеношћу, односно неговањем дистанце.

На сличан начин и четири нумере са овог албума – Faded Ghosts of Clouds, Breaking the Unison, Signals from a Distant Afterglow и Memory Strands – музички подржавају концептуални оквир који смо навели, кроз звучне пејзаже у којима одређени звуци и сигнали настају и нестају, долазе и губе се и иницирају раст и одраст соничних маса.

Уредница Ксенија Стевановић