Уметност интерпретације – Јунчан Лим изводи Бахове „Голдберг варијације”

Овај млади уметник је на светску сцену ступио 2022, када је као осамнаестогодишњак победио на међународном пијанистичком такмичењу Ван Клајбурн, и тако постао најмлађи лауреат у историји овог угледног такмичења које се одржава у Тексасу. Од тада, његови наступи у којима спаја дубоку музикалност и чудесну технику изазивају велико интересовање широм света, а прилику да га чује имала је и београдска публика 2024. године.

На четвртом албуму за издавачку кућу Дека, Лим се преставио живим концертним снимком забележеним у Карнеги холу у Њујорку 2025. године и то са његовог другог наступа у овој концертној дворани. У интервјуима објављеним након овог издања, Лим је истакао да је од детињства желео да објави снимак овог Баховог ремек-дела и то управо из ове сале, сматрајући наступ у њој највећим признањем за једног пијанисту. Са друге стране, иако истиче да је антологијски запис овог Баховог циклуса који је остварио Глен Гулд био пресудан за његово музичко образовање, Јунчан Лим је предност дао живом концертном извођењу, наспрам студијског бележења дела и техничкој перфекцији. Пијаниста је навео да је желео да забележи „континуирани емоционални лук” и истакне физичку издржљивост потребну да се свих тридесет варијација изведе у једном даху, сматрајући да је то неопходно како би се испричала „животна прича” коју уочава у овом делу. Наиме, Лим пореди Голдберг варијације са животним циклусом, препознајући у почетној арији „прво отварање очију”, а у завршној, тренутак када се оне нежно склапају.

Критика је у његовој интерпретацији препознала ову идеју, истичући да ју је са успехом превео у свој наступ. Овај изненађујуће зрео наративни приступ, добио је посебне похвале, као и виртуозност овог уметника, која је упоређена са оном коју је поседовао Сергеј Рахмањинов. Почетне варијације посебно су „заигране” и енергичне, док се током трајања дела, тежиште премешта ка медитативнијем и продубљенијем приступу. Критичари су посебно истакли лакоћу и готово „бестежинско” померање његових прстију којим успева да постигне кристалну јасноћу звука. Критичар часописа „Гардијан” сматра да су брже варијације „помало претеране” и „мишићаве до тачке када постају механичке”, али истиче да је Лим демонстрирао „вешто расплетљавање музички комплексних нити” уз „младалачку вибрантност и интерпретативну зрелост”.

Овом снимку специфичност пружа и сама дворана Карнеги хола, ондносно резонантност коју су микрофони забележили, која донекле замагљује фине детаље појединих пасажа, али и поред тога бележи „јасан центар” тона који је произвео Лим.

Овај снимак свакако не спада у „чистокрвне” интерпретације Баховог циклуса, јер Јунчан Лим даје себи слободу која можда потиче из његовог искуства свирања романтичарског репертоара, али такође наглашава и специфичну елеганцију овог барокног ремек-дела.

Уредница емисије: Ивана Неимревић