Импровизоријум

У својој дугогодишњој уметничкој каријери хармоникаша-импровизатора, швајцарац Јонас Кохер доследно развија звук, технике и музику засновану на самој природи инструмента и његовој историји. Без озвучавања, електронике или препарирања, он се ослања само на истраживање суштинских могућности инструмента. Кохер хармонику види попут машине са којом се понекад бори, генератор звука који, срећом, понекад измиче његовој контроли и изнова га изненађује. На најновијем, трећем по реду соло албуму  "Архипелаг" који је почетком септембра прошле године објављен за дискографску кућу Bruit, Кохер наставља са представљањем хармонике у новом и неочекиваном светлу и инсистира да инструмент постави право у центар, бескомпромисно и пркосно, са богатим контрастима и текстурама, те карактеристичним елементима хармонске прогресије.

"Трудим се да останем што отворенији, да дозволим свом телу, прстима и инстинктима да преузму контролу. Можда је то највећа дисциплина коју треба постићи: остати отворен за тренутак док свирам, не држећи се готових процеса или формула. За мене је слобода најважнија ствар коју треба неговати. А када сам заиста слободан, та слобода се преноси на публику. И ту слободна импровизација долази до изражаја: отварање и преношење овог простора слободе. То оснажује свакога ко помаже или прави импровизовани наступ. Он тада постаје и политички. Композиција и импровизација су два различита начина стварања музике. Процеси и припрема нису исти, нити је резултат исти. Годинама се бавим обема дисциплинама. Постоје аспекти који су заједнички за обе у мом раду, а који су укорењени у мојој естетици и мојим опсесијама као музичара. Али опет, сматрам их различитим дисциплинама, које се развијају паралелно и, наравно, некако утичу једна на другу", напомиње Кохер.

Аутор емисије Миленко Мићановић