Бернхард Крусел и кларинетисти-композитори

Круселов Концертантни трио за кларинет, хорну и фагот слободне сонатне форме с елементима потпурија, потиче из периода око 1810. године и једно је од технички најзахтевнијих дела у његовом камерном стваралаштву. Крусел га је вероватно написао за круг истакнутих музичара из Стокхолма, међу којима су били његов зет, фаготиста Франц Преумајер и хорниста Бернхард Хенрик Хиршфелд. Трио је замишљен као концертантни дијалог дувачких инструмената, са наглашеним солистичким карактером сваког од њих, а у музички ток фрагментарног вида интегрисана је и парафраза једне шведско-данске народне песме.

Франц Тауш, тринаест година старији од Крусела, био је један од најзначајнијих кларинетиста свог времена и кључна личност у развоју немачке школе кларинета. Као вундеркинд одрастао је на двору у Манхајму, где је, уз свог оца Јакоба Тауша, свирао у оркестру чувеном по израженој динамици и техничкој прецизности. Већину своје каријере био је активан у Берлину као солиста и педагог, а његови ученици, међу којима су Хенрик Баерман и Бернхард Крусел, заслужни су за преношење његове школе свирања кларинета широм Европе. Као композитор, Тауш је готово искључиво писао за дувачке инструменте. Његов опус 22, циклус од тринаест комада за два кларинета, хорну и фагот, један је врхунаца његовог камерног стваралаштва. Ови комади обухватају широк распон форми и карактера, од сонатног облика и ронда до плесних ставова и варијација. Посебно су упечатљиви лагани ставови, у којима Тауш развија лирску изражајност и сложена хармонска решења, док брзи ставови откривају његову виртуозност и дух манхајмске школе.

Аутор Срђан Атанасовски

Уредница Сања Куњадић