Бернхард Крусел и кларинетисти-композитори

Концертантна симфонија у Бе-дуру за кларинет, хорну и фагот опус 3 Бернхарда Крусела настала је 1808, а објављена 1816. године у Лајпцигу. Крусел је у време компоновања овог дела већ био афирмисан као први кларинетиста дворског оркестра у Стокхолму, али и као композитор који је свој израз обликовао под снажним утицајем француске музичке средине. Током шестомесечног боравка у Паризу 1803. године, имао је прилику да се сусретне и са Луиђијем Керубинијем, коме је посветио завршни став ове концертантне симфоније. У обликовању дела, композитор спаја концертантни дијалог са јасно профилисаном симфонијском формом, при чему се кларинет, хорна и фагот појављују као равноправни саговорници.

Рођен 1753. године у Доњој Аустрији, Антон Паул Штадлер био је један од најистакнутијих кларинетиста свога доба, али и један од изумитеља басетног рога, инструмента из породице кларинета који се одликује тамнијим и мекшим тембром, захваљујући конструкцији са закривљеним телом и металним звоном блиском хорни. Волфганг Амадеус Моцарт посветио је Штадлеру нека од својих најпознатијих дела за кларинет, подразумевајући управо употребну басетног рога. Слушаћемо комаде из збирке двадесет једног трија за три басетна рога Антона Штадлера, у којима овај кларинетиста-композитор спаја виртуозност са ведрим, понекад готово комичним духом, стварајући низ кратких комада који осцилују између оперетске духовитости и лирске топлине. У њима се препознаје дух бечког класицизма, али и трагови фолклорног идиома и плесне једноставности.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић