Милан Брдар: Хајдегеров нихилизам (1)

У овом тексту аутор критикује ставове које је изнео Мартин Хајдегер у својој двотомној књизи Ниче, то јест збирци текстова које је немачки филозоф писао између 1936. и 1946. године. Ту је Хајдегер у средиште разматрања ставио нихилизам и изложио своје виђење у уверењу да га је разумео и објаснио бoље од Фридриха Ничеа.

Милан Брдар своју критику започиње комнетаришући и оспоравајући Хајдегеров говор о забораву Бића: „није тачно да је Биће заборављено, а поготово да је то случај од Платона наовамо. Тачно је да је Биће пало заједно с трансценденцијом, да је напуштено као тема, и да то важи само за епоху Модерне. Иначе, пре тога, Биће је увек било у игри, мада је тачно да никада није било тема за себе како то хоће Хајдегер: без односа према бивствујућем”.

Затим ће бити изнети аргументи у прилог тези да Хајдегров појам и схватање нихилизма има порекло у његовој „фаховској затворености”, што води парадоксалној позицији да он „разлог за неразумевање нихилизма види у томе што у историји метафизике није била мишљена суштина Ничега, услед чега није ни могла бити схваћена. Колико озбиљно држи до овог, отворено речено, нагађања, уочава се из новог одређења по којем би нихилизам био одсуство суштинског мишљeња о суштини Ничега, с поентом да не само није било мишљено, него да ни у актуелном времену нема воље да се Ништа озбиљно промисли”.

Брдар закључује: „било би довољно рећи је за превладавање нихилизма нajважније или једино важно то да се обнови статус Бића. А уколико би му пређашњи статус у филозофији био обновљен, то не значи да би се метафизика обновила у пређашњој снази. Поента је да метафизику, каква год била, треба препустити самој себи, поготово зато што је њено постојање питање вере. Из тог разлога, увек ће бити филозофа који у метафизику верују, а та њихова вера укључује и уверење да она није питање вере него суштинског знања; препустити метафизику себи значи препустити је филозофима који се од ње не одричу; а то значи да се и питање метафизике на крају своди на питање верске толеранције у филозофији и филозофским стварима. Када би је било, филозофија би се коначно ослободила антиметафизичког баласта који је сaплитао кроз читав 20. век”.

Читао је Жељко Максимовић.
Уредница циклуса Тања Мијовић.