Музика вива – 71. Међународни Рострум композитора

Током четири дана такмичења, представиле су се двадесет две радијске куће са четири континента, а укупно су изведена четрдесет два дела у две категорије – општој и селекцији аутора до 30 година. У генералној категорији као најбоље остварење одабрано је дело Гундеге Шмите из Летоније, а у категорији млађих аутора, композиција чешке ауторке Дарје Кукал Моисејеве. У вечерашњој емисији представићемо ова дела, као и препоручене композиције још двоје аутора из селекције Летоније.

Гундега Шмите, рођена 1977. године, стекла је докторате у области композиције и музикологије, као и диплому мастера психологије, а данас ради као предавач на Музичкој академији у Риги. Добитница је бројних националних награда у области композиције, а дела су јој извођена на значајним међународним фестивалима посвећеним савременој музици. Њена композиција „Беле птице” која је победила на такмичењу у Љубљани, написана је 2024. и посвећена је гудачком трију Балција. Умеће чланова овог ансамбла, као и саме личности извођача, утицале су на основни концепт дела. Према речима ауторке, она је намерно пожелела да представи птице које нису познате по свој поју – лабудове, гугутке, галебове и роде. Роде, на пример имају закржљали ларинкс, те звукови које производе често звуче грубо, а најпрепознатљивији је онај који праве клепетањем кљуновима. Сваки од четири става овог дела представља звучни свет и поетични доживљај ове четири птице, подсећајући нас да се аудитивно богатство може открити на најнеобичнијим местима.

Победничко остварење у категорији аутора до 30 година било је дело „Мирноћа II” Дајре Кукал Моисејеве. Ова ауторка рођена је 1998. године, а студије је завршила у Прагу. Потом се усавршавала у Грацу, као и на приватним часовима код Клауса Ланга. У њеном опусу доминирају камерна дела, а такође компонује и хорску и примењену музику. Приметно је да су њена дела често посвећена ређе коришћеним инструментима, попут дулсимера, вибрафона или хармонике, као и необичним звучним комбинацијама. Такав случај је и композиција „Мирноћа II”, написана за кларинет „ин Бе” и вибрафон из 2023. године. У њој ова уметница позива слушаоца да ужива у садашњем тренутку, да опази моменат мира у окружењу хаоса, да послуша мелодију, хармоније и звучне боје два инструмента, стварајући дело успореног музичког тока и медитативног карактера.

У емисији ћемо представити и композиције летонских аутора које су одабране као „препоручена дела” на овом најзначајнијем радијском такмичењу у области савремене музике. Прво ћете чути хорски „Магнификат” Руте Паидере, ауторке која тренутно ради као предавач на Високој школи у Хамбургу. У њеном опусу су дуго доминирала камерна и оркестарска дела, али се последњих година фокусирала на људски глас и различите жанрове вокалне музике. Одлука да за једно своје дело одабере текст Магнификата, по мишљењу Руте Паидере била је рискантна, јер овај предложак поседује снажно културно и историјско значење. Али истовремено, лик Девице Марије, својом мистичношћу која превазилази религијске интерпретације, нас интригира и после више од два миленијума. У свом делу, желела је да створи звук који је истовремено и архаичан и савремен, те се у њему појављују и референце на јеврејске молитве, напеве будистичких монаха, али и „Магнификат” Ђованија Пјерлуиђија да Палестрине.

Друго препоручено дело из селекције Летоније било је остварење под називом „Аусма/Зора” Александрса Аврамецса. Овај аутор најмлађе генерације рођен је 2000. године, а компоновањем је почео да се бави већ као једанаестогодишњак. У томе су му помогли часови код једног од најпознатијих савремених летонских композитора Петериса Васкса, које је пратио упоредо са учењем клавира. Студије је завршио на Летонској музичкој академији у класи Кристса Аузниекса, аутора које је пре четири године такође био један од победника на Међународном Роструму композитора. Иако веома млад, Аврамецс је добио већи број поруџбина најзначајнијих летонских уметничких институција, попут Националног симфонијског оркестра, Хора Летонског радија, националне опере и балета и других.

Сам Аврамецс истиче да је фасциниран концептом светла и одсјаја у музици, те је прилику да напише дело за симфонијски оркестар искористио како би истражио наизглед бесконачне могућности за музичко дочаравање ових феномена. Процес осветљавања и затамњивања чини основу композиције „Аусма”, чији назив на летонском означава зору. Али Аврамецс није жело да крене путем којим је пошао Рихард Штраус у својој Алпској симфонији, музички дочаравајући излазак сунца, јер по његовом мишљењу зора на једној тачки наше планете значи сумрак на другој. У том смислу, овај однос осветљавања и затамњивања постаје основни принцип рада са оркестром, са сталним трансформацијама, некада успореним, а некада изненадним и непредвидивим.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић