Стив Гудман: Пројекат Јерихон (1)

Још у библијским временима људи су схватили да звук може бити и оружје: старозаветни вођа Израелаца Исус Навин је, према миту, зидине Јерихона срушиo звуком труба од овнујских рогова. У међувремену је техника узнапредовала, па иако, за сада, нисмо успели да достигнемо савршенство јерихонских труба, звук се злоупотребљава у широком спектру од идеолошки пробраних песама и композиција, преко слања пропагандних порука и излуђивање људи, до звучних топова за растеривање маса. Стив Гудман се бави управо таквим појавама. Од пројеката чудака и залуђеника који су веровали да ће створити нешто попут јерихонских труба, преко употребе звука на бојном пољу и брижљиво дизајнираних листа песама које се имају слушати на ратишту, до, наравно, средства које разбија масу, Гудман анализира подухвате који у највећем броју случајева носе политички, војни и полицијски печат. Он помно бележи бизарности и глупости – попут америчког покушаја да у Вијетнамском рату звуком порази непријатеља, што је довело само до још жешћег отпора – до озбиљних истраживања о утицају звука на људску психу. Гудман бележи пропале покушаје који не излазе изван граница шарлатанства, али се задржава на документима који су процурели из добро чуваних радионица за развијање звучних оружја.

Гудман се, наравно, неће задржати на баналности да све што направи човек успешно и злоупотреби – то је опште место људског удеса у свету – већ скреће пажњу на дубину бизарности, чак патологију, која сваку могућност да увећа патњу људи спремно развија до крајњих могућности. Нужно је, каже Гудман на крају свога текста, „јасније сагледати преклапања војне културе и културе звука и почети раздвајати делатне од реактивних сила”.

С енглеског превео Горан Стојановић
Читали су Александар Божовић и Жељко Максимовић
Уредник Иван Миленковић