Из архиве Радио Београда – In memoriam: Младен Јагушт, 1. део

Младен Јагушт, уметник префињене музикалности и изузетног познавања вокалне технике, рођен је 10. децембра 1924. године у Суњи, крај Сиска. Основну школу и гимназију похађао је у Крагујевцу,

где је још у шестој години почео да учи виолину, а две године касније и клавир. Студије је завршио 1949. године на Музичкој академији у Загребу у класи Фридриха Цауна, а још током академског усавршавања почео је да диригује хором Иван Горан Ковачић који је и основао, да би по стицању допломе радио са Камерним хором Радио Загреба, те као диригент загребачке Опере.

Године 1957, Јагушт је прешао у Београд где је радио пре свега као ораторијумски и симфонијски диригент. У том периоду био је диригент хора и оркестра Уметничког ансамбла дома Југословенске народне армије, као и шеф и уметнички руководилац симфонијског оркестра Радио Телевизије Београд. У периоду од 1967 до 1970, био је шеф-диригент Опере у Новом Саду, да би се потом поново вратио у Београд као шеф-диригент Хора и Симфонијског оркестра Радио Телевизије Београд. На овом месту Јагушт се задржао све до одласка у пензију 1984.године.

Поред наступа са Хором и Симфонијским оркестром Радио телевизије Београд, Јагушт је дириговао и Београдском филхармонијом, оркестром Београдске опере, оркестром камерне опере «Мадленијанум». Поред концертних активности, радио је и као редовни професор Факултета музичке уметности у Београду и Новом Саду.

Са хором и Симфонијским оркестром Радиотелевизије Београд, маестро Јагушт је снимио на хиљаде минута музике, нарочито домаћих аутора, међу којима се издваја комплетан опус Стевана Мокрањца. На овим снимцима, диригент је „успео је да оствари интерпретације Руковети, Литургије и Опела у којима њихове апсолутне музичке вредности долазе до пуног изражаја. Поштујући у основи фолклорно-обредне елементе у Мокрањчевим делима он је успео да их истовремено превазиђе и допринео да она данас могу бити увршетна у врхунска дела светске музичке литературе“,  забележила је тада критика. 

Диригентска каријера Младена Јагушта броји више хиљада наступа у готово свим музичким центрима бивше Југославије и на најзначајним фестивалима као што су БЕМУС, НОМУС, Дубровачке љетне игре, Охридско лето, Мокрањчеви дани, Оперски бијенале у Љубљани и други. Значајан сегмент његове биографије чине и гостовања у иностранству - Европи, Далеком Истоку и Северној Америци. Његови наступи на иностраним сценама остављали су дубоки утисак на тамошњу музичку јавност и критичаре који су са нескривеним одушевљењем истицали да је реч о једном од вероватно најбољих европских диригената друге половине двадесетог века.

На његовом репертоару налазила су се дела из свих епоха, којима је он сваки пут успевао да удахне нови живот. Овај диригент је више од седам деценија држао диригентску палицу, постајући „синоним етичких норми професије, музичке ерудиције и извођачке перфекције“.

Његово дубоко разумеавење музике и диригентског посла најбоље осликавају управо његове речи – „...задатак диригента је да свим средствима којима располаже продре у суштину онога што је композитор желео када је писао дело. Диригент мора да на тренутак постане сам композитор и да толико продре у анализу дела, да на крају закључи како је аутор хтео баш тако и никако другачије. Интерпретација мора бити његова." – објављене у дневном листу Политика 4. децембра 1969. године.

Последњи пут, наступио је 24. децембра 2016. са нашим Хором и симфонијским оркестром, диригујући у својој 93. години Брамсов Немачки реквијем. Интерпретација овог изузетног вокално-инструменталног остварења касно-романтичатрског периода, према мишљењу бројних критичара, представља један од највиших уметничких домета Младена Јагушта.

Уредница Марија Вуковић