Мајстори барока

Пјер Робер је као композитор у своје време био изразито цењен и уживао је углед какав су имали и Жан-Батист Лили, Анри Димон и Марк-Антоан Шарпентје. Сматра се једним од утемељивача жанра великог мотета, који је писан за два хора и велики оркестарски апарат, а за пригоду богослужења у Краљевској капели у Версају. Иако до данас није сачувано много његових дела, међу преосталима се издвајају дела груписана у збирци под називом Мотети за Краљевску капелу. Ову збирку је, по налогу краља Луја XIV, објавио 1684. године краљевски штампар Кристоф Балар и она је симболично била израз краљеве почасти бившим капелницима – Пјеру Роберу и Анрију Димону, као и Лилију, тадашњем капелмајстору, чија су се дела такође нашла у овој публикацији. 

Збирка, поред осталих дела, садржи 24 велика мотета Пјера Робера, која захтевају велики број извођача. Као и његов колега Анри Димон, Робер је тежио да ову уобичајену, свеприсутну форму духовне музике уздигне до формата великих дела која су замишљена за изузетне церемоније и извођења у пуном саставу краљевских музичара. Велики мотети ових аутора сведоче не само о рађању и еволуцији овог жанра, већ и о извођачкој пракси Краљевске капеле у Версају. Иновација у погледу интерпретације блиа је појава инструменталног ансамбла који свира прелудијуме и риторнела, прати одређена вокална сола и, уз систем удвајања деоница, подржава извођење рефрена. Извођачи су подељени у три ансамбла – мали хор, велики хор и инструментална пратња. За резултат имамо остварења које звуче као “импозантна музичка фреска”. 

Ауторка: Саша Тошковић