Летње оперске позорнице

Клаудио Монтеверди: Повратак Одисеја у домовину

Репродукујемо снимак опере „Повратак Одисеја у домовину” Клаудија Монтевердија, који је забележен 21. јула прошле године, у оквиру фестивала у Екс-ан-Провансу. Овај ексклузивни снимак добили смо посредством размене у оквиру серијала Летњи фестивали Еурорадија. У улогама Одисеја и Пенелопе наступили су тенор Џон Бранси и мецосопран Дипу Џони. Као Меланто представила се Ђузепина Бридели, док је Еуримах био Џоел Вилијамс. Телемаха, Еумеја, Ира и богињу Минерву изводили су Ентони Леон, Марк Милхофер, Марсел Бекман и Маријана Флорес. Ансамблом Капела Медитеранеа диригује Леонардо Гарсија Аларкон.

Нову режију Монтевердијеве опере у Екс-ан-Провансу је потписао Пјер Оди, генерални директор овог чувеног фестивала, који је изненада преминуо 5. маја ове године. Овај угледни енглеско-либански позоришни и оперски директор, оснивач цењеног Алмеида позоришта у Лондону, је добро познавао оперу Повратак Одисеја, с обзиром да ју је већ постављао на сцени Амстердамске опере 1990. године. Тридесет година касније, Оди је одлучио да се овој опери обрати испочетка, искористивши изузетно талентовану поделу певача добрих глумачких способности и надахнуте музичке визије Леонарда Гарсије Аларкона, који је један од одличних познавалаца Монтевердије и венецијанске опере XVII века.

Прву Монтевердијеву оперу писану за венецијанску публику, композитор је остварио на либрето Ђакома Бадоара, члана Академије дељи Инкоњити који је кроз деликатне измене карактера главих протагониста, Одисеја и Пенелопе, у ткиво опере унео политичку поруку чланова Академије – постојаност као основну врлину како људи, тако и државе. Академија дељи Инкоњити, је иначе била интелектуална инстутуција чији су чланови били припадници најелитнијег слоја венецијанског друштва, аристократе изузетног образовања и снажног патриотизма. Жељни да перпетуирају мит о слави Венеције у периоду када је њена економска моћ већ била на заласку, они су се окренули пољу културе као најфикаснијем носиоцу њихових порука. Оно што модерни историчари данас називају ’митом о Венецији’ одиграло је, стога, не само важну улогу у изградњи и потоњем цветању опере у овом граду, коју су Инкоњити помагали као импресарији и мецене, већ је утицало на суштину поруке која је путем уметничких дела упућивана публици.

Опера Повратак Одисеја у домовину је премијерно изведена 1640. године у театру Сан Ђовани е Паоло у Венецији, а бави се дешавањима из 13. до 23. певања Хомерове Одисеје.

Експресивна изражајност опере потцртава људскост свих јунака, који су добили комплексне портрете у читању Бодара и пре свега самог композитора. Монтевердијева изузетна способност да прикаже сву сложеност људских емоција и амбиција је нашла своју потпуно остварење у Повратку Одисеја у домовину, као и у његовој последњој опери Крунисање Попеје. Може се рећи да се у овом делу сусрећемо са врло венецијанским тројством између емоција, телесне љубави и божанског. На тај начин Пенелопа и Одисеј доносе парадигму постојаности и моралности, док Еуримах и Меланто отеловљују барокни концепт љубави као слободне, непостојане и путене. Пастир Еумеј, са своје стране, указује на идеал пасторалне љупкости и непокварености, који ће током XVIII века добити свој пун изражај у оперској уметности. Монтеверди ове различите регистре третира и на музички довитљив начин - за комичне ликове ту су инфлексије из популарне музике, за излизве страсти, сензуланост чаконског баса, племенитост у исказима Пенелопе и Одисеја, док је за богове резервисан звучно онеобичени и свечани свет звука, потцртан употребом лимених дувача.

Уредница Ксенија Стевановић