Дајана ди Прима: Револуционарна писма (7)

Дајана ди Прима (1934–2020) писала је Револуционарна писма током целог живота, те се ова збирка може одредити као једно од њених дела у настајању (work in progress). Песме (писма) су први пут објављене 1965. године и доживеле су бројна издања, а у завршној верзији (из 2007) налазе се и стихови који су настајали током протекле две деценије. У њима Ди Прима даје свој оштар политички коментар, стајући на страну угњетаваних и ућутканих, тако да се Револуционарна писма могу читати као мини-манифести, поетске минијатуре, али и као практични савети о томе како се припремити за револуцију, како складиштити храну и воду, како бити безбедан на протестима и како се заштитити од погубне медијске манипулације и погубних учинака идеологије која је део сваке поре образовног система. У њима Ди Прима рефлектује искуство свог живота и деловања у Сан Франциску, од сарадње са уметницима и активистима, обезбеђивање хране за бескућнике, до занимања за будизам, Санскрит и друге духовне праксе. Она предлаже и замишља боље и праведније друштво, не као пуку утопију, већ као свет који ће почивати на другачијим поставкама и вредностима, супротним капитализму, конзумеризму, империјализму, као и бруталној експлоатацији, неједнакости и насиљу који генерацијама обнављају патњу мушкараца, жена и деце.

Иначе, књигу Револуционарна писма Дајана ди Прима је посветила свом деди са мајчине стране који је као активан анархиста, пријатељ и саборац Еме Голдман и Карла Треске, имао огроман утицај на њу. Осим што представља особен феминистички и битнички глас, Дајана ди Прима баштини и идеје које су још увек (а посебно данас) револуционарне – залаже се за укидање приватне својине, општу и доследну једнакост међу људима, равноправност и еманципацију, као и за алтернативне и умногоме потиснуте моделе размишљања, живљења и политичког деловања.

Превела Ивана Максић.
Читала Миона Марковић.
Уредница Тања Мијовић.