Антологија српске музике

Први гудачки квартет у Ге дуру, опус 11 из 1905. године Милоја Милојевића био је први те врсте у историји српске музике. У то време Милојевић је похађао часове у Српској музичкој школи код Стевана Стојановића Мокрањца. Петар Коњовић је касније записао да је овај како га је назвао „ђачки рад, у коме се осећа и дах фолклора, више подсвесно, изазвао и Мокрањчево допадање”. Квартет се састоји из четири става, а први и четврти по речима Анице Сабо, поседују одређене формалне сличности које остварују равнотежу целог циклуса.

Ово дело у извођењу ансамбла Четири гудача пратићете са снимка оствареног 2021. године, на фестивалу Мокрањчеви дани у Неготину.

Први гудачки квартет у де молу Петра Коњовића настао је 1906. године, годину дана након Милојевићевог квартета. У том тренутку Коњовић се налазио на студијама композиције у Прагу, у класи Карела Штекера. Последњи став квартета довршен је читавих десет година касније, а премијера целокпуног дела је уприличена 26. маја 1919. у Паризу, на концерту југословенске музике, када је дело извео квартет Туш. Ова композиција поседује готово епске пропорције – од 35 минута трајања, али истовремено одише интимном, лирском атмосфером која посебно долази до изражаја у лаганом ставу. Можда је то и разлог што је ово Коњовићево остварење понело назив „Музика скривених слутњи”.

Поменути лагани, варијациони став је базиран на мелодији „Солнце всходит и заходит” која је употребљена у престави На дну Максима Горког, московског Художественог театра којој је Коњовић присуствовао током студија у Прагу и која је оставила дубок утисак на њега. Ова тема, како је Перичић назива „једноставна и топла” доживљава девет разноликих преображаја карактера, уз коришћење стакато и пицикато пасажа, али и лирских прозрачења.

Уредница Ксенија Стевановић