Жене у музици – Елизабета де Гамбарини

Слушаћете интерпретације италијанске пијанисткиње Маргерите Торете са албума који је 15. новембра 2024. године објавила издавачка Piano Classics. Торета је ове снимке забележила почетком јануара 2024. у сали Конзерваторијума Ђузепе Николини у Пјаћенци, наступајући на Стенвејевом легендарном моделу Де концертног клавира, који се у пракси показао као изузетно погодан за стилске инстерпретације клавијатурних остварења ’галантног стила’ и периода раног класицизма. Како је пијанисткиња и сама истакла: „Намера ми је била да дела Елизабете де Гамбарини, првобитно писана за чембало, учиним пријемчивим савременим слушаоцима”.

Елизабета де Гамбарини је рођена у Лондону 1731. године и о њеном животу постоји мало историјских података који се углавном налазе сачувани у матичним књигама и ретким новинским написима. Била је ћерка грофа Чарлса Гамбаринија, колекционара и трговца уметничким делима. Њена мајка, Ђована Страдиоти, била је италијанска оперска певачица која је имала запажене наступе у Лондону и активна као чембалисткиња и професорка музике. Одрастајући у уметничком окружењу, и сама Елизабета де Гамбарини је од детињства показивала изузетан таленат за извођење и писање музике, а 1748. године њених Шест лекција за чембало, како истичу историјски извори, продато је у преко две стотине примерака – у то време веома великом тиражу. Занимљив је податак да су на неке од њених збирки дела за чембало (којих према досадашњим сазнањима има укупно три) били претплаћени Георг Фридрих Хендл и Франческо Ђеминијани. Иако се у њиховим насловима наводи да су у питању лекције, дела имају карактеристике соната писаних у краткој троставачној форми. Године 1764. ступила је у брак са Стивеном Чазелом, а преминула је наредне 1765. године, по рођењу детета.

Збирке Елизабете де Гамбарини имају изузетну историјску вредност јер представљају прва музичка дела за клавијатурне инструменте која је у Енглеској компоновала и објавила једна жена. Она су уједно допринела и развоју репертоара музике за чембало у осамнаестом веку, а поседују и педагошку вредност нудећи увид у извођачки маниризам и орнаментику овог периода. Њена дела карактерише вешт спој италијанског лиризма и барокног контрапункта, са јединственим композиторкиним даром да у сваки од комада унесе јасне мелодијске линије емотивног набоја и грациозност. Музиколози су сагласни у мишљењу да је на ове особине музичког писма Елизабете де Гамбарини утицало њено усавршавање као професионалне певачице. Занимљиво је истаћи да су, како се претпоставља, на њене композиције утицала и дела италијанских аутора који су били активни у Лондону у осамнаестом веку, или пак оних чија су остварења у овом граду штампана, у првом реду Ђованија Батисте Пешетија, Франческа Ђеминијанија, Доменика Албертија, Балдасареа Галупија и Пјетра Доменика Парадизија.

Уредница Ирина Максимовић Шашић