Жене у музици – Едит Пајнеман

Едит Пајнеман је рођена у Мајнцу 1937, а прве подуке у музици добила је од оца, концертмајсора оркестра овог немачког рада. Потом је похађала часове у Хајделбергу, а 1953. уписала је студије на престижној Гилдхол школи за музику и драму у Лондону, у класи Макса Ростала. Када је једном приликом славни Јехуди Мењухин чуо како свира, предвидео јој је бриљантну каријеру, а његова процена младе уметнице убрзо се остварила. Наиме, већ 1956. године Едит Пајнеман је освојила прву награду на А-Ер-Деовом међународном музичком такмичењу у Минхену. Том приликом један од чланова жирија био је и диригент Вилијам Стеинберг који ју је позвао да дебитује са Питсбуршким симфонијским оркестром. Глас о великом успеху који је 1962. године остварила у Америци брзо се ширио међу диригентима, а Макс Рудолф посебно је издвојио њен наступ у Кливленду када је свирала солистичку деоницу у Дворжаковом Виолинском концерту. Публика је овај њен наступ топло прихватила, а речи критичара биле су пуне хвале: „Едит Пајнеман је својим музицирањем показала изузетну музикалност и техничку перфекцију; публика је била импресионирана како њеним музичким талентом, тако и физичком лепотом... Те вечери извела је чак шест бисева, а оркестарски музичари очарани њеним свирањем хитали су да јој честитају”.

Извори наводе да је на овом концерту присуствовао и Џорџ Сел, амерички диригент мађарског порекла који је од 1946. био на челу Симфонијског оркестра из Кливленда, и који ју је, и сам задивљен њеним музицирањем, позвао да наредне, 1963. године наступа у Ротердаму са Берлинским филхармоничарима. Временом се међу њима развило блиско пријатељство: извори наводе да је славног диригента Едит Пајнеман звала „Ујка Џорџ”, а Сел се посебно ангажовао да јој обезбеди финансијска средства за куповину инструмента бољег квалитета, па је ускоро наступала на виолини Гварнери дел Ђезу из 1732. године. Занимљив је и податак да се, поред остварења Моцарта, Бетовена и Бартока, посебно ангажовала у промовисању виолинских концерата Берга, Регера и Ханса Пфицнера.

Поред великог успеха који је имала у Европи и Америци, крајем шездесетих и током седамдесетих година Едит Пајнеман је концертирала и у Јужној Африци, а потом се усмерила на педагошку каријеру. Године 1976. постала је професорка виолине на Универзитету за музику и извођачке уметности у Франкфурту, а један од њених студената био је и израелски виолиниста Јаков Рубинштајн. Поред тога, држала је и курсеве на Музичком институту у Кливленду, Универзитету Индијана у Блумингтону, као и на Конзерваторијуму у Луцерну, да би 2005. постала и председница Удружења европских гудачких педагога. Преминула 25. фебруара 2023. године.

Уредница Ирина Максимовић Шашић