Уметнички ансамбл Министарства одбране „Станислав Бинички”

Музика је играла значајну улогу у војсци од периода Кнежевине Србије до данас, што је допринело и развоју културе у нашој средини. Прве регуларне војне јединице у својим редовима су имале значаре – одабране војнике трубаче и добошаре, који су знацима преносили команде, пружали ритмичку основу у марширању и давали подстицај у војевању. Прва војна банда, односно Књажевско-сербска банда кнеза Милоша основана је 1831. године за потребе војних формација и била је темељ оркестарске праксе у Срибји.

Касније је, у жељи да наша земља музички личи на остали део Европе, краљ Александар Обреновић дао задатак композитору и диригенту Станиславу Биничком, да оснује војни оркестар који ће служити и народу. Монарх је од њега захтевао да сваке недеље на Калемегдану одржава концерте класичне музике за грађанство, а ови догађаји убрзо су постали прави „бум” у престоници.

Великим трудом Станислава Биничког формиран је тако први симфонијски оркестар 26. септембра 1899. године, који је тада носио име Београдски војни оркестар. Ансамбл је у деценијама које су уследиле мењао називе преко Оркестра краљеве гарде и Ансамбла Југословенске народне армије, до данашњег – Уметнички ансамбл Министарства одбране „Станислав Бинички”, а кроз 125 година свог постојања оркестар је задржао континуитет извођења Парадног марша.

Убрзо по оснивању Станислав Бинички је са Оркестром одржао и први уметнички концерт, а хроничари су забележили и то да је Београд радознало дочекао нов музички дах проистекао из наступа овог ансамбла. Приређујући концерте на којима је свирана популарна музика, а који су се одржавали у башти кафане „Коларац”, као и симфонијске концерте на којима су извођена и дела старих мајстора, Бинички је едуковао како музичаре, тако и публику.

Почетком 1904. године расформиран је Београдски војни оркестар и Бинички оснива Музику краљеве гарде, ангажујући војне музичаре из различитих састава са највише знања и оркестарског искуства, да би након три године ансамблу поново променио име, и то у Оркестар краљеве гарде. Ипак, оркестар се и данас чешће среће у музичкој литератури под првобитним називом.

У периоду до Првог светског рата делатност Оркестра краљеве гарде и Станислава Биничког имала је велики утицај на српске музичке прилике. Неколико концерата одржаних у Београду се сматрају значајним датумима у нашој музичкој историји, када су публици представљена монументална дела светске литературе. Тако је у кафани „Коларац”, 12. децембра 1907. године, изведен ораторијум Седам речи Христових Јозефа Хајдна, а већ наредне и његов ораторијум Стварање света. Круна свих дотадашњих успеха било је извођење Бетовенове Девете симфоније које се одиграло 5. априла 1910. године у Народном позоришту уз учешће, за ту прилику, специјално припремљеног оркестра од 75 музичара, којег су чинили музичари Оркестра краљеве гарде и преко 120 чланова хорског ансамбла, сачињеног од чланова више певачких друштава.

У време Првог светског рата заустављен је процес професионализације војске и покушај трајног осигурања системског образовања војно-музичких кадрова. Године 1915, Бинички је заједно са војском прешао преко Албаније, када су страдали многи музичари, док је комплетна музичка архива Оркестра краљеве гарде изгубљена, као и већи део инструмената. Доласком на Крф, Бинички се ангажовао на реорганизацији ансамбала, а војни врх је у најкраћем року обезбедио могућност за деловања војне музике у ратним условима.

Након Другог светског рата, 1947. године, оркестар мења име у Уметнички ансамбл Дома Југословенске народне армије у Београду. Тих деценија у фокусу су била дела домаћих композитора инспирисана револуцијом. Симфонијски оркестар, Мешовити хор, Велики ревијски оркестар, Мали забавни и Народни оркестар, које су водили Ангел Шурев, Иво Бражинић и Будимир Гајић, осим поменутих, изводили су и врхунска дела југословенске и светске музичке литературе. Међу композиторима који су писали специјално за ансамбле војске истичу се Рудолф Бручи, Јаков Готовац, Михаило Вукдраговић, Крешимир Барановић, Оскар Данон и други.

Уметнички ансамбл Министарства одбране „Станислав Бинички” данас је својом програмском и репертоарском разноврсношћу, жанровском прилагодљивошћу, високим уметничким критеријумима и широком лепезом извођачких могућности, како истичу критичари, на достојан начин афирмише и репрезентује Републику Србију, Министарство одбране и Војску Србије, како домаћој тако и иностраној публици, као и стручној јавности. Чланови Симфонијског оркестра наступали су широм света, у преко тридесет земаља, примили више од стотину признања, а снимили су и преко триста плоча, касета и компакт-дискова.

Уредница емисије Марија Вуковић