Иван Курила: Американци и сви остали (3)

Полазећи од времена самог настанка Сједињених Америчких Држава, па до данас, аутор у овој књизи анализира процес изградње америчке нације, интерпретира основне карактеристике њене спољне и унутрашње политике, те објашњава промене у схватањима места и улоге Сједињених Држава у свету. За разлику од реалистичке школе међународних односа фокусиране на идентификовање економских интереса и војне моћи, Курила се превасходно бави истраживањем утицаја који представе о себи и другима имају у формулисању и обликовању спољне политике. Стога, он у својој књизи истражује како су Американци током историје замишљали себе, како су их видели други народи, те како су те представе утицале на спољну политику САД и промене у статусу „америчког модела” као позитивног или негативног узора за остатак света. С обзиром да се унутрашње-политичке дебате о идентитету нације и државе артикулишу поређењем са „Другим”, Курила указује како се Америка током своје историје самоидентификовала спрам различитих заједница које су за њу имале улогу „конститутивно Другог” – од енглеске колонијалне власти, домородачког становништва, расних мањина, преко Совјетског Савеза из доба Хладног рата, па све до данашње Русије и Кине као држава потенцијалних супарника на светској сцени. 

Из историјски обимног приказа односа Америке и остатка света за слушаоце Трећег програма одабрали смо уводни део књиге у којем аутор излаже свој теоријски приступ анализи спољне политике, као и завршно поглавље у којем се анализирају актуелни спорови о правцима и будућем развоју америчке спољне политике. Недавни избор Доналда Трампа за председника САД представља добар подстицај за промишљање тема којима се Курила бави у својој књизи.

Иван Курила (1967) је докторирао на Волгоградском државном универзитету са радом о историји руско-америчких односа. До 2024. године је био професор на Факултету политичких наука и социологије Европског универзитета у Санкт Петербургу, а тренутно је ангажован као гостујући професор на неколико америчких универзитета. Осим прошлости и садашњости руско-америчких односа, бави се истраживањем теоријских проблема историјског сазнања, колективног памћења и утицаја политике на историјску самосвест. Поред најновије књиге чије делове емитујемо, објавио је више монографија од којих су најзначајније: „Историја, или прошло у садашњости” (2017); „Непомирљиви пријатељи: Историја мњења, фантазија, контаката и међусобног (не)разумевања Русије и САД” (2018), „Битка за прошлост: Како политика мења историју” (2022)

Текст је с руског превео Милан Суботић.
Чита Александар Божовић.
Уредница Оливера Нушић.