Жене у музици – Марин Алсоп

Марин Алсоп диригује дела два савремена британска композитора Џејмса Макмилана и Томаса Адеса, која су настала исте, 1990. године. Суделују чланови Лондонског филхармонијског оркестра, а снимак је објавио Би-Би-Си 3 2008. године.

Марин Алсоп важи за једну од најзначајнијих савремених диригенткиња. Широм света је позната по иновативном приступу у обликовању и развијању публике свих узраста, преданој посвећености образовању и промовисању значаја музике. Како је једном приликом истакла „уверена сам да музика има моћ да промени животе”. Прва је жена која је радила као шефица-диригенткиња великих оркестара у Сједињеним Америчким Државама, Јужној Америци, Аустрији и Британији. Критичар Њујорк Тајмса је нагласио да „Марин Алсоп није само изузетна музичарка са израженом способношћу да комуницира, како са оркестром тако и са публиком, успешно преводећи своје музичке идеје у симфонијски звук са препознатљивим стилом, већ је и јединствена диригенткиња са визијом”.

Први део емисије испуниће Макмиланова композиција Исповест Изобел Гоуди из 1990, која је премијерно изведена на Промсу исте године. Дело је доживело велики успех, а за његову добру рецепцију и на потоњим извођењима била је заслужна тема према којој је композитор гајио снажна осећања и емоције. Наиме, као Шкот, римокатолик, Макмилан је размишљао о последицама верских подела у својој земљи у протеклим вековима, од времена протестантске реформације па надаље. Тако је у XVI и XVII веку, како се наводи, погубљено преко четири хиљаде Шкота под оптужбом да су се „у савезу са ђаволом, бавили враџбинама и вештичарењем”. Међу њима је била и Изобел Гоуди, која је 1662. године преживела тортуру, пре него што је спаљена на ломачи. Напомена коју је Макмилан унео у парититуру јасно говори о композиторовој намери: „У име Шкота, ово дело жуди за ослобођењем, опраштањем и нуди Изобел Гоуди милост и хуманост који су јој ускраћени у последњим данима живота... Ово је Реквијем који она никада није имала”.

У другом делу емисије чућете како Марин Алсоп диригује Камерну симфонију, опус 2 Томаса Адеса. Ово је један од првих комада који је скренуо пажњу јавности на Адеса као изузетно даровитог композитора, а дело је настало у току његових студентских дана на Кембриџу 1990. године. Премијера је уприличена фебруара наредне године на Фестивалу савремене музике у Кембриџу.

Уредница Ирина Максимовић Шашић

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње