четвртак, 31. окт 2024, 20:02
Научни скупови
Звездано небо нада мном и морални закон у мени – говоре Душко Прелевић и Драго Ђурић
У емисији Научни скупови, од 28. до 31. октобра, слушали сте снимке са 31. Филозофског симпозијума „Звездано небо нада мном и морални закон у мени, који је одржан 14. септембра у Сремским Карловцима. У четвртој, завршној, емисији овог циклуса можете пратити излагање Душка Прелевића „О наводном праву да се блефира у пословању: Кант и пословна етика”, а потом ће о теми „Кант – предикација егзистенције” говорити Драго Ђурић.
Душко Прелевић, из кантовског угла, критукује аргументацију коју је развијао Алберт Кар у пословној етици, према којој блефирање у сфери пословања треба схватити слично блефирању у покеру и другим врстама друштвеног саобраћаја где се не очекује да учесници говоре истину. Кар покушва да разграничи пословну етику од домена важења индивидуалног (или религијског) морала. Прелевић испитује како се Кантова деонтолошка етика може поставити спрам тог проблема: с једне стране, Кантова деонтолошка етика не мора бити схваћена ригидно, како се то често чини, на пример, она не би морално осуђивала блефирање у покеру (јер то правила игре дозвољавају); с друге стране, Карова аналогија је неуверљива пошто неоправдано сужава домен моралних субјеката на које се норме у пословној етици могу примењивати, будући да учесници у пословном саобраћају нису само пословни људи (корпорације и слично), већ су то и клијeнти (потрошачи), а често и друштво (држава) у целини. У том погледу, примери које наводи Кар би били у колизији са Кантовим категоричким императивом, што показује да Кантова деонтолошка етика може имати значајну примену у области пословне етике.
Драго Ђурић у свом излагању смешта Кантово разматрање питања егзистенције у шири историјски контекст. Још у грчкој антици примећено је да приписивање постојања неком предмету нема исти карактер као приписивање неког својства, односно да се приписивањем постојања не мења појам или схватање неког предмета. У арапском и европском средњем веку, инсистирало се на разматрању односа између есенције и егзистенције. С једне стране, истрајавало се на томе да постоји важна разлика између тога шта нешто јесте и чињенице да оно постоји, а са друге стране, из теолошких разлога, тврдило се да када је реч о Богу, егзистенција није одвојена од есенције. Кантово бављење овим питањем везано је за његову критику онтолошког аргумента и оно је у основи Фрегеовог схватање егзистенције као предиката другог реда.
Уредница циклуса Тања Мијовић.
Коментари