Светске музичке позорнице

Програм су испунила остварења Јана Сибелијуса и Феруча Бузонија, а изводили су их чланови Симфонијског оркестра Радија Југозападне Немачке из Штутгарта и диригент Јон Стургордс. Солиста је био пијаниста Кирил Герштајн, а суделово је и вокални ансамбл КорВерк из Рура, као и хор Певачка академија из Цириха који су на почетку програма интерпретирали одломак – химну из Сибелијусове симфонијске поеме Финландија, опус 26, у аранжману за мушки хор а капела.

Након тога чланови Симфонијског оркестра Радија Југозападне Немачке из Штутгарта и маестро Стургордс извели су Сибелијусову Седму симфонију Це дуру, опус 105, која се убраја у ред композиторових ремек-дела, а премијерно је изведена у Стокхолму пре тачно једног века – марта 1924. године.

Други део овог концерта испунило је једно занимљиво дело из опуса Феруча Бузонија. Реч је о монументалном Клавирском концерту у Це дуру, опус 39, који заузима важно место у целокупној концертантној литератури за клавир. Бузони га је компоновао 1904. године, у периоду када је на концертима у Берлину промовисао дела тадашње савремене музике, свирајући и диригујући остварења Бартока, Елгара, Сибелијуса, Ежена Исаја, Алберика Мањара и других. На четвртом од ових концерата, 10. новембра 1904. године представио је и свој Клавирски концерт у Це дуру, опус 39 у којем је наступио као солиста. Поред обимности, ово дело је јединствено и због комплексне оркестрације и структуре, употребе мушког хора у завршном, петом ставу, као и због високих захтева који су постављени пред извођаче. Иако је концерт обликован у пет ставова одвојених у партитури, Бузони је посебно навео да дело треба да се свира „као непрекидна целина без пауза”. Занимљиво је да је у петом ставу композитор користио одломак из стиховне драме Аладин Адама Оленшлегера, данског песника, једног од родоначелника романтизма у књижевности ове земље.

Уредница Ирина Максимовић Шашић