Читај ми!

Научни скупови

Весна Пено: Дејство ново-старе црквене музике у обликовању модерног српског културног идентитета

У емисији Научни скупови, од понедељка, 30. септембра, до петка, 4. октобра, слушате снимке са Међународног научног скупа „Нова средњовековља – средњи век у модерној књижевности у уметности”, који је одржан од 9. до 11. септембра у Галерији Педагошког музеја у Београду. У четвртој емисији овог циклуса можете пратити излагање Весне Пено „Дејство ново-старе црквене музике у обликовању модерног српског културног идентитета”.

Покрет усмерен на ревитализовање византијског и српског средњовековног етоса у домену црквене уметности појавио се у турбулентним друштвеним и политичким околностима почетом 90-их година 20. века, у склопу различитих појава које су, посредно или непосредно, послужиле поновном обликовању националног идентитета. Настојање да се обнови древна ликовна техника и, у складу с њом, изнађу адекватна решења на плану ликовног уметничког израза, пратило је и интензивно трагање за звуком који би појане молитве приближио предањском извору. Покушаји овладавања неумском нотацијом и интерпретације напева који представљају део заједничког источнохришћанског музичког наслeђа, покренули су дебате о „подобном”, односно „неподобном” појању у Српској помесној цркви, о томе шта је у њему традиционално и национално, а шта туђе. Премда на нивоу највише црквене власти никада није донета саборска одлука о томе шта би требало да подразумева благољепије у богослужбеној пракси, ипак је појава такозваног византијског мелоса мобилисала ауторитете појединих епископа који су, сходно личним афинитетима и убеђењима, исто забрањивали, односно промовисали. Мање писаном речју, а више јавним иступима у оквиру наменски осмишљених пројеката у које су, с циљем едукације и даљег преношења такозване народне српске црквене музике, укључивани превасходно припадници млађе генерације, активирали су се и поједини музиколози, чији је статус у научној и друштвеној сфери у овом периоду био такође истакнут. Они су, без осврта на нова медивистичко-музиколошка научна достигнућа и без познавања актуелних токова у проучавањима неумске палеографије, теорије и праксе поствизантијске црквене музике, бранили давно превазиђене научне стереотипе, уједно и сопствени научни учинак, али су, што је још важније, допринели пласирању псеудоисторијског наратива о православном музичком предању у целини. Освртом на назначене проблеме, Весна Пено настоји да покаже који су иманентни принципи на којима се вековима одржава виталним и, у суштини, не промењеним црквеноуметничко предање и конкретно богослужбено појање, те на који је начин научним методама могуће правилно и изнова „озвучити” византијске и српске средњовековне молитвене напеве.

У сутрашњој емисији можете слушати излагања Зоје Бојић „Једна ликовна тековина раног средњег века: nature vivante насупрот nature morte” и Дејана Глишића „Нововековно пророковање пада и васкрсења Цариграда”.

Уредница циклуса Тања Мијовић.

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње