Жене у музици – Зузанa Ружичковa

Рођена 14. јануара 1927. у чешком граду Плзењу, Зузана Ружичкова је од раног детињства исказивала наклоност ка музици, а посебно ка делима Јохана Себастијана Баха. Препознавши у њој јединствен таленат, родитељи су одлучили да је пошаљу у Париз на школовање. Међутим, у освит Другог светског рата, немачком окупацијом Чехословачке 1938, свака могућност студирања у иностранству била је онемогућена. Године 1942. Зузана Ружичкова је са родитељима депортована у нацистички логор Терезин, у којем је изгубила оца, а заједно са мајком је потом послата у озлоглашени Аушвиц, да би две године касније обе биле принудне раднице у Хамбургу, док су последње дане рата провеле у концентрационом логору Берген-Белзен.

Након опоравка од недаћа које је преживела у току рата, Ружичкова је одлучила да настави музичко образовање. Од 1947. до 1951. похађала је Академију за извођачке уметности у Прагу, а у току студија развила је посебну наклоност ка раној музици. Први реситал на чембалу одржала је 1951. године, а потом је 1956. уследио велики успех: овенчана је специјалном наградом на А-Ер-Деовом Међународном музичком такмичењу у Минхену. Том приликом добила је и стипендију за специјализацију у Паризу.

Успех на такмичењу у Минхену означио је и почетак њене велике међународне каријере. Редовно је наступала широм Европе, у Јапану и у Америци. Запажене концерте одржала је на фестивалима у Лајпцигу, Штутгарту, Хајделбергу, Франкфурту и другим градовима. Године 1962. била је једна од оснивача ансамбла Прашки камерни солисти заједно са диригентом Вацлавом Нојманом. Партнерске сарадње у оквиру камерних састава остварила са Пјером Фурнијеом, Жан-Пјером Рампалом, Јаношем Старкером, као и диригентима попут Паула Захера, Херберта Блумстета, Невила Маринера и других.

Богат дискографски опус Зузане Ружичкове обухвата велики број дела од енглеских вирџиналиста до савремених композитора, међутим, Бахова музика је била главна окосница њене уметности интерпретације. То је и разлог због којег је Ружичкова 1975. за издавачку кућу Ерато објавила интегрално издање Бахове музике за чембало, оставши у историји музике упамћена као прва чембалисткиња која је снимила сва Бахова дела за овај инструмент. Занимљиво је да је током пет деценија које је провела у браку са Виктором Калабисом инспирисала композитора да јој посвети нека од својих најзначајнијих дела за чембало, међу којима су Акварели и величанствени Концерт за чембало и гудаче.

Године 1950. Ружичкова је започела педагошку каријеру на Академији у Прагу, међутим тек је 1990. добила звање редовног професора. У Братислави је радила као гостујући професор од 1978. до 1982. године, где је основала и Катедру за чембало. Своја знања преносила је студентима и у оквиру мајсторских курсева које је држала у Цириху, Штутгарту, Кракову, Будимпешти, Риги и Токију. Међу њеним ученицима се издвајају познати уметници Кристофер Хогвуд и Махан Есфахани.

Након пензионисања 2006. остала је активна у чешком музичком животу као потпредседница Међународног музичког такмичења Прашко пролеће, као и у оквиру стручних тимова Друштва Камерних музичара и такмичења Кончертино Прага.

Овенчана је бројним наградама и признањима, међу којима су француски Орден витеза уметности и књижевности и Медаља за заслуге – једно од највиших одликовања Чешке. Године 2007. добила је награду чешког Музичког савета за животно дело, а била је и почасна чланица неколико истакнутих музичких институција међу којима су британско Национално удружење за рану музику и Дворжаково Друштво за чешку музику. Преминула је у Прагу 2017. године.

Уредница Ирина Максимовић Шашић