Теодор Адорно: Лични елемент – самокарактеризација агитатора (2)

У јуну 1944. године, у Сан Франциску је у организацији Америчког јеврејског комитета одржан симпозијум о антисемитизму, на којем је Теодор Адорно представио резултате своје анализе радијских наступа Мартина Лутера Томаса, калифорнијског проповедника из тридесетих година XX века и оснивача једне од најпознатијих профашистичких верских организација на западној обали САД. У својој анализи транскрипата Томасових радијских обраћања својим следбеницима, а још више потенцијалним следбеницима, Адорно разоткрива типична реторичка средства, односно психолошке технике убеђивања које демагошки користе анти-демократски пропагандисти и агитатори. Њихове главне карактеристике су, према Адорновом мишљењу, склоност ка персонализацији и сентиментализацији, као и настојање да стекну ауторитет признавањем властите слабости, уз истовремено наглашавање свог статуса као једног од „изабраних”.

У закључку овог текста/поглавља, Адорно пише: „Он [Томас] наглашава лични елемент, сличност између себе и публике, као и целу сферу преокупација која служи као својеврсна емоционална компензација за хладан, самоотуђени живот већине људи, а нарочито небројених изолованих појединаца из ниже средње класе. Сама непосредност и топлина његовог приступа, потпомогнута радиом, помажу му да их чвршће веже за себе. Замена за њихову изолацију и усамљеност није солидарност, већ послушност. Он се залаже за застареле, квази-прекапиталистичке форме људске еуфорије, наспрам модерних услова данашњице, како би их припремио за њихову трансформацију у нешто још модерније: у тоталитарну државу вође. Лажни индивидуализам, који проповеда Томас, само потпомаже тенденцију да се појединцем располаже тако што ће се он укључити у колективитет, где се може осећати ’заштићеним’, али у којем нема никакво право гласа.”

Превод с енглеског језика: Алекса Голијанин
Текст чита: Александар Божовић
Уредник: Предраг Шарчевић