Жене у музици – Мари Солдат и Адилa Фахири

Мари Солдат је била истакнута виолинисткиња бечке музичке сцене касног деветнаестог и првих година двадесетог века. Рођена је у Грацу 1863, а већ у четвртој години почела је да учи музику. Њен отац, оргуљаш и вођа црквеног хора, дао јој је прве подуке на клавиру, а већ у осмој години са Едуардом Плајнером, концертмајстором Оперског оркестра из Граца, учила је виолину. Први наступ имала је као десетогодишњакиња када је са великим успехом извела Фантазију-Каприс опус 11 Анрија Вјетана. Када је 1878. године присуствовала концерту који је Јозеф Јоахим приредио у Грацу, и сама је пожелела да буде његова ученица.

Пут до Високе школе за музику у Берлину, где је Јоахим водио класу виолине, био је занимљив. Наиме, како наводе извори, Мари Солдат је често музицирала на концертима организованим у аустријским бањама, а једном приликом на њеном наступу међу присутнима је био и Јоханес Брамс који је био задивљен талентом и стилом музицирања ове младе уметнице. Чувши да жели да похађа студије код Јозефа Јоахима, Брамс се ангажовао да јој омогући сусрет са својим пријатељем. Мари Солдат је убрзо постала студенткиња виолине у Јоахимовој класи, а већ 1882. овенчана је Менделсоновом наградом. Као куриозитет из њене биографије издваја се податак да је, уз Јозефа Јоахима као диригента, 1883. године извела Брамсов Виолински концерт у Де дуру, опус 77, а ово ће постати и једно од дела које је најрадије свирала. Наиме, 8. марта 1885. у Бечу представила Брамсов Концерт уз пратњу Бечких филхармоничара под управом Роберта Хаусмана, а потом је наставила да промовише дело и у Лајпцигу, Лондону и Паризу.

Била је блиска пријатељица са Кларом Шуман и Хансом фон Биловом који се посебно ангажовао за њене наступе са Дворским оркестром у Мајнингену. Поред солистичке каријере, коју је са великим успехом развијала до почетка Великог рата, у историји музике остала је упамћена и као прва жена која је у Берлину од 1887. године водила женски гудачки квартет, који је запажене наступе имао у Берлину и Франкфурту.

Године 1889. ступила је у брак са Вилхелмом Регером додавши уз своје и супругово презиме. Међутим, иако је убрзо окончала брак, одлучила је да се пресели у Беч, где је основала квартет Солдат-Регер, окупивши у њему познате музичарке аустријске престонице, а који је деловао под покровитељством породице пијанисте Паула Витгенштајна. Породица Витгенштајн је квартету даровала Гварнеријеву виолину „Дел Ђезу” из 1742. године. Током каријере која је трајала готово три деценије, чланице квартета Солдат-Регер стекле су завидну репутацију као интерпретаторке дела Хајдна, Моцарта, Бетовена и Керубинија, као и остварења тада савремених аутора попут Менделсона, Шумана и Брамса, која су изводиле у Аустрији, Немачкој, Француској, Белгији и Енглеској.

По окончању Другог светског рата, Мари Солдат се вратила у родни Грац, у којем је живела до смрти 30. септембра 1955. године.

Живот мађарске виолинисткиње Адиле Фахири, активне на музичкој сцени Европе у првој половини прошлог века, одвијао се од 1886. до 1962. године. Рођена је у Будимпешти као Адила Арањи, а већ у десетој години уписала је студије виолине на Музичкој академији у родном граду, у класи Јена Хубаја. Потом је наставила специјализацију у Високој школи за музику у Берлину, код Јозефа Јоахима, са којим је била у сродству, а који је имао велики утицај на обликовање њене музичке личности. Деби у Бечу имала је 1906. године када је свирала солистичку деоницу у Бетовеновом Виолинском концерту. Након смрти Јозефа Јоахима 1907, наследила је његову виолину Страдивари из 1715. године. Потом се, 1909, преселила у Лондон где је водила гудачки квартет, а 1915. је ступила у брак са Александром Фахиријем, правником и талентованим виолончелистом-аматером са којим је организовала музичке вечери. Као солисткиња концертирала је у Мађарској, Аустрији, Немачкој, Италији, Француској и Енглеској.

Уредница Ирина Максимовић Шашић