Жене у музици

Музички живот Русије осамнаестог века био је богат и разнолик. Историчари наводе да су се истакнути композитори из целе Европе надметали за позиције на двору у Санкт Петербургу, иако се у западно-европском контексту, када се говори о руској уметничкој музици, најчешће реферира на деветнаести век, на остварења Петра Чајковског и ауторе окупљене у оквиру Велике петорке, коју су чинили Балакирјев, Бородин, Римски-Корсаков, Мусоргски и Кјуи. Поред тога, Русија у осамнаестом веку била је јединствена и по томе што су у периоду од 1730. до 1796. владари биле жене: од Ане Ивановне, потом Јелисавете Петровне – ћерке Петра Великог, и напослетку Катарине Велике, која је важила за једну од најутицајнијих и најмоћнијих жена-владарки у светској историји. Музиколози истичу како Катарина Велика није имала таленат за музику, али то је није спречило да на свом двору има софистицирано музичко окружење. И сама је била свесна великог потенцијала 'музичке' пропаганде, па је написала и неколико политички инспирисаних либрета које су потом музички уобличили оперски композитори попут Ђузепа Сартија, Василија Пашкевича и других. Поред тога, Катарина Велика је посебно подржавала своје дворске даме које су креативност исказивале кроз вокалне и инструментале композиције. 

Слушаћемо комаде из пера надарених музичарки и композиторки које су биле у најужим круговима Катарине Велике, попут Наталије Куракине, Екатарине Сињавине-Воронцове, Варваре Головине, као и Јекатарине Дашкове. Управо су по кнегињи Дашковој, руској аристократкињи и покровитељки уметности која је на челу Академије наука, као прва жена, била у периоду од 1783. до 1796. године, чланови ансамбла назвали свој састав, који је од 1995. усмерен на историјски информисано извођење и посвећен очувању руске музичке традиције.

Уредница Ирина Максимовић Шашић