Музика вива

Семјуел Андрејев је канадски уметник рођен 1981. године, који последњих деценија живи и ради у Европи. Студије је завршио на Краљевском конзерваторијуму за музику у Торонту, да би се потом усавршавао на Париском конзерваторијуму. Након стипендије у Мадриду, вратио се у Француску где је почео да се бави педагогијом, да би данас био активан као предавач на Високој школи за музику у Фрајбургу. Средином друге деценије 21. века дела Семјуела Андрејева су почела да привлаче све више пажњу јавности, а за то је свакако заслужна и његова победа на такмичењу „Анри Дитије” 2012. године.

Још од студентских дана, Андрејев је био заинтересован за истраживање звука ретких и необичних инструмената, те се и на његовом ауторском албуму У покрету из 2016. године, налази неколико таквих дела. Најпре ћете чути композицију PLP написану за два клавира и лупoфон. Овај изузетно редак дрвени дувачки инструмент припада породици обоа, а карактеристичан је по томе што има дубљи регистар него стандарни инструмент. Саградио га је Гунтрам Волф, по којем је и добио име – јер презиме Волф значи „вук”, односно „лупо” на италијанском – а дело које вечерас слушате је прва камерна композиција написана за овај инструмент. Поред овог дела, чућете и композицију У покрету из 2015. године написану за мизету, односно врсту барокних гајди, које аутор упарује са виолом и клавиром.

Аустријски композитор Рајнхард Фукс рођен 1974. године, студије је завршио у Бечу, а потом се усавршавао код Брајана Фернихауа, Марка Стропе, Магнуса Линдберга и Клауса Хубера. Добитник је бројних националних признања, као и поруџбина водећих ансамбала за савремену музику. За поетику овог аутора значајан је концепт „палимпсеста” – вишеструког наслојавања значења и понављања процеса, исијавања старих елемената и стварања сасвим нове звучне целине, као и идеја „вајања” звука. Готово вајарским потезима, Фукс у својој композицији Описи Дидониних осећања „клеше” материјал, приступајући му са свих страна, одстрањујући вишак како би се из тог монолитног звука помолио облик са јасним обрисима, звучна целина која има своје физичке контуре и која другачије изгледа из сваког угла посматрања.

У емисији ћете чути и његову композицију Плаве шипке инспирисану истоименом сликом Џексона Полока. Бројни слојеви боје, наизглед насумично нанесени на платно, Фукса су подсетили на његов начин рада са звуком – формирање интуитивног, готово органског процеса, у којем се мотиви варирају и наслојавају постепено стварајући целину која постаје разумљива тек посматрањем „из далека”.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић