Музеј звука – Композиције Саломонеа Росија

На овом албуму се налазе италијански мадригали, псалми и инструменталне композиције овог позноренесансног аутора, који је живео и радио на двору породице Гонзага. Роси је рођен 1570. године у угледној сефардској породици из Мантове, а још у младости стекао је репутацију као талентовани виолиниста. Тако је 1587. године постао члан дворске капеле у Мантови, у којој ће остати наредних 40 година, све до њеног распуштања 1628, након почетка рата за „мантованско наслеђе“. У ратним превирањима, током инвазије аустријских трупа, уништен је јеврејски гето, а потом је град захватила и куга, те је Роси преминуо 1630. године, под још увек неразјашњеним околностима.

Саломоне Роси је брзо по доласку у дворску капелу објавио своју прву збирку - 19 канцонета за три гласа, да би се потом окушао у озбиљнијој форми мадригала, у којој је остварио запажене радове. То се пре свега односи на прве две, од пет збирки, објављене 1600. у којима је први пут уведена „континуо“ пратња у мадригалску форму, што је новина коју истраживачи често означавају као прекретницу, односно почетак барокне епохе. И у области инструменталне музике Роси је смео иноватор, јер је био међу првим ауторима који су у ову област унели монодијски принцип, са једним водећим гласом и пратњом. Његове трио сонате тако представљају прелазну форму између ренесансне канцоне и трио сонате зрелог барокног периода. Посебно интересантна је Росијева духовна музика, јер је компоновао бројна дела користећи текстове на хебрејском, што је био први пример у историји и јединствен случај у ренесансној и барокној пракси. Збирка „Соломонова песма“ представља колекцију 33 полифоне обраде јеврејских псалма, химни и песама које су се изводиле у синагогама, у којима је Роси покушао да традиционално, монодијско певање осавремени користећи вишегласне, мадригалске технике.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић