Драган Проле: Дионис Еугена Финка (2)

О делу немачког филозофа Еугена Финка овдашњи читалац може да се обавести кроз неколико његових књига. Увод у филозофију луцидан је текст у којем Финк показује да започети (било шта, а нарочито започети мислити) није ни мало лак, још мање саморазумљив гест). Финкова књига о Ничеу, пак, несумњиво је једно од читанијих дела те врсте, јер се Финк усредсређује пре свега на Ничеово дело, а не на његов живот. У сјајном делу Основни феномени људског постојања можемо се из шире перспективе упознати с Финковим делом, нарочито с његовим незаобилазним анализама игре. Ипак, ових неколико књига није довољно да би се обухватило (а тиме и схватило) дело овог веома важног филозофа. Утолико је текст Драгана Пролеа о Финку редак и упечатљив гест, покушај да се овдашњој филозофској сцени приближи значајан и, заправо, још увек непрочитан аутор.

Основна нит Пролеовог текста настоји да укаже на важност Финкове критике оне филозофије која настоји да заузме изванљудско становиште. Заплет је једноставан: уколико филозофија настоји да напусти људски свет како би га боље видела - а реч је о старој филозофској опсесији, о опседнутости дистанцом - зар она тиме не губи управо оно најдрагоценије: искуство самога света? Финк је, наравно, свестан и обратне компликације, наиме ако ствар гледамо из исувише велике близине једнако је нећемо видети ни ако нам је исувише далеко, али за разлику од старих Грка који су, у потрази за мером, настојали да се сместе у златну средину, Финк одлучно одбија да се измести из света. Истовремено, међутим, нужно је да се филозоф од света "одбрани", да, истовремено, буде у свету на такав начин да га свет не носи, да га не ваља онако како река ваља стабло, већ да пронађе упориште с којег може да гледа и да разуме. Утолико је, рецимо, Пролеово свраћање пажње на Финкову критика појма негативног и умесно и контекстуално оправдано.

Написао је Драган Проле, држећи се високих стандарда, још један сјајан текст на овоме језику.

Читао је Александар Божовић.
Уредник: Иван Миленковић