Оперска сезона Еурорадија 2023-2023

Пелеас и Мелисанда је интимна прича, која се одвија у митској земљи названој Алемонд (или у преводу Свуда-у-свету). Однос између принца Голоа, његове мистериозне младе жене Мелисанде и његовог исто тако младог полу-брата Пелеаса препуна је енигматичних ситуација. На Дебисија је веома утицала Вагнерова драма Тристан и Изолда, на коју Пелеас и Мелисанда донекле подсећа. Али, Дебиси је знао да његов приступ љубавном троуглу мора бити потпуно другачији од Вагнеровог. Како је сам рекао "треба тражити даље после Вагнера, а не на основу Вагнера".  У Дебисијевој опери, све се дешава у царству интензивних, али тихих сугестија, неисказаних осећања и оностране атмосфере.

У делу не постоје конвенционалне арије или ансамбли, а свака нота Дебисијеве музике је компонована тако да се јасно чују речи Метерлинковог текста, односно њихова инхерентна прозодија. Како то Дебиси каже "Покушао сам да се повинујем једном правилу лепоте које најчешће заборављамо када се ради о драмској музици; ликови ове драме покушавају да певају као што би то учиниле обичне особе, а не користећи арбитрарни језик превазиђене традиције". Притом, главни ликови имају музичке теме и мотиве, као у Вагнеровим операма, али они се чују у оркестарском парту, уједињавајући и појачавајући музичку атмосферу коју је Дебиси називао оркестарски декор. Посебно се истичу оркестарски интерлудијуми, иновативно средство, којим Дебиси уланчава радњу и ствара свепрожимајућу звучну завесу дела, притом и рафинирарно наговештавајући оно што ће се десити у наредном сегменту опере.

На Пелеасу и Мелисанди, Дебиси је радио пуних 12 година још од како је 1893.године на матине представи одгледао Метерлинков симболистички комад. Те исте године је добио дозволу од писца да претвори његов текст у музику, а Дебисијева идеја је била да не мења текстуални предложак, већ да га са свим амбивалентностима и карактеристичном структуром састављеном из питања и одговора, и мистериозних, претежно лирских реченица преточи у музичко-драмским свет. Интервенција је учињена у самој структури, с обзиром на то да је Дебиси врло рано одлучио да искључи четири сцене из оригиналног комада, посебно уводну сцену која је имала превише очигледног симболизма. Такође, избачени су делови текста и претерано дескриптивни одломци, али саме Метерлинкове речи нису мењане.

Уредница: Ксенија Стевановић