Фестивал Балтичко море 2023.

Једночини балет Чудесни мандарин настао је 1919. године према истоименој новели Мелкиора Ленђела објављеној две године раније у издању часописа „Запад“. Током припрема за премијеру, која је одржана 1926. у Келну, конзервативни немачки кругови оценили су дело као декадентно због либрета који је садржавао снажне сексуалне алузије, а за његово извођење није било разумевања ни у Мађарској, Русији, као ни у другим позоришним кућама широм света, пошто Барток није дозвољавао преобликовање либрета. Године 1942. године балет је представљен у Риму, међутим, тек поставка балета из 1956. кореографа и редитеља Ђуле Харангоза поставља темеље свим каснијим кореографијама Чудесног мандарина. При обради Ленђеловог текста Барток се определио за експресионистички музички стил који је раније представио у својој опери Замак плавобрадог, а дело се одликује снажним ритмом и густим хармонским склоповима.

Циклус Песме младића луталице Густав Малер је писао по свопственим стиховима, а дело  заузима не само истакнуто место у његовом опусу, већ се убраја и међу најзначајније вокалне циклусе романтичарске епохе. Малер је дело компоновао у периоду од 1884. до 1885, инспирисан неуспелом љубављу са сопраном Јоханом Рихтер коју је упознао када је 1883. добио своје прво место диригента у оперској кући у Каселу. Оркестрирану верзију овог остварења начинио је 1890. године.

Берлиозова Фантастична симфонија, опус 14 још једно је дело инспирисано љубављу. Наиме, она дочарава занесеност аутора глумицом Харијет Смитсон коју је први пут видео 1827. године и која ће касније постати његова жена. Музиколози ово дело, са поднасловом "Епизода из живота једног уметника", наводе као композиторову аутобиографску симфонију, али и као први пример програмске музике. Фантастична симфонија је премијерно изведена 5. децембра 1830. године на Конзерваторијуму у Паризу.

Уредница Ирина Максимовић Шашић