Музеј звука – Дела Вилијама Берда

Музичар кога су савременици звали „оцем британске музике” био је један од највећих ренесансних композитора у овој земљи, али и што је посебно значајно за његово стваралаштво, убеђени католик. У време када се преовлађујућа црквена догма изнова мењала са доласком на власт сваког од три тјудорска монарха, наследника Хенрија VIII, Берд је остао непоколебљив у својој вери, успевајући да задржи углед и позицију члана Краљевске капеле, чак и за време владавине Елизабете I. У то доба, многи угледни људи су губили главе због тајног практиковања католичког обреда, што није спречило Вилијама Берда да штампа музичка дела за овакве службе, додуше анонимно. Деведесетих година XVI века преселио се из Лондона у Есекс, како би био ближе Сер Џону Питеру који је био његов велики заштитик и покровитељ и коме ће композитор посветити други том Градуалија, циклуса од 109 мотета који су написани између 1605. и 1607. године.

Дела објављена на албуму који вечерас слушате настала су током позних година његовог стваралаштва. То је музика писана за приватно извођење, често малих група певача који су делили своју посвећеност вери.

Миса за четири гласа, којој ни сам Берд није дао име, била је његов први покушај писања музике за службу која се одвијала у тајности. Објављена је током последње деценије 16. века, као мали памфлет без насловне стране или других података који би могли да идентификују аутора. За разлику од савременика, није користио никакву популарну световну, народну мелодију, корал или цитат неког његовог ранијег остварења - напротив, свака нота је потпуно нова и као да представља глас ослобођеног аутора.

Поред овог дела, у емисији ћете слушати и одабране мотете из збирке Градуалија, као и духовне песме, засноване на псалмима на енглеском или латинском језику. Међу њима, посебно се истиче песма Повуци се, моја душо, објављена 1611. године, на текст римског филозофа Сенеке. Стихови у којима се каже „светлост сунца је најслађа у тренутку његовог заласка“ су били посебно значајни за Берда, у сумраку његовог живота.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић