Петар Чајковски: Евгеније Оњегин

У насловним улогама – као Татјана и Оњегин наступили су Светлана Аксенова и Ауден Иверсен, који су иначе наступили на премијери ове режијске поставке у Опери у Ослу 2020. године. Критика је тада истакла њихове интерпетација, док је режијски захват поделио оперу на два дела насловљена Осамљеност и Усамљеност – први посвећен Татјани и њеној изолованости, а други Оњегину и његовом изопштењу из друштва после погибије Ленског. Дириговао је Ђузеп Понс, музички директор ове куће.

Године 1877. Чајковски је био на врхунцу међународне славе иако још увек није напунио четрдесет година. Неколико година раније написао је свој Први клавирски концерт, Четврту симфонију и Лабудово језеро, те је после ових изазова желео да напише и оперу која ће бити добро примљена после више неуспешних покушаја. Певачица Јелисавета Лавровскаја предложила му је да се окрене Пушкиновом Евгенију Оњегину. У писму које је Чајковски упитио свом брату он каже: „Ова идеја ми се учинила лудом – али одмах сам кренуо да поново читам Пушикина и провео сам несану ноћ, чији је резултат сценарио ове предивне опере…” Композитор је већином избацио први део романа који се бави Оњегиновим животом у Санкт Петербургу и своје дело је започео моментом када се појављује главна јунакиња Татјана, знајући да ће публика моћи да попуни празнине, с обзиром на популарност Пушкиновог предлошка. Ипак, још од времена Толстоја, писци су презирали оперску верзију Чајковског, али Асафјев и други значајни музички теоретичари су указали на мајсторство с којим композитор третира Пушкинов текст, допуњује га и развија прецизном манипулацијом музичких жанрова и конвенција.

Испрва Евгеније Оњегин није био тако добро прихваћена на западу, али је великим залагањем, пре свих, Густава Малера постепено постала саставни део репертоара свих оперских кућа, одушевљавајући публику и данас својим спојем музике и текста, изузетним лиризмом и памтљивим мелодијама, док целом опером доминира мотив Татјаниног писма, односно ова сцена сама која припада у ред ремек-дела светске оперске литературе.

Уредница Ксенија Стевановић