Светске музичке позорнице

Од отварања октобра 2021. године, Изарска филхармонија стекла је репутацију важног концертног простора како због посебне атмосфере и одличног звука, тако и у погледу музичара који у њој концертирају. У емисији ћете чути наступ Симфонијског оркестра Баварског радија под управом Сајмона Ретла, уметничког директора ансамбла који је за овај концерт одабрао једно од својих омиљених дела: Шесту симфонију у а молу Густава Малера. Како је још од студентских дана маестро Ретл гајио и посебну наклоност ка музици Бетси Жолас, програм је испунила и композиција под насловом Latest, односно Најновији, ове француско-америчке ауторке. Реч је о остварењу које је премијерно изведено на концерту, а настало је по поруџбини Симфонијског оркестра Баварског радија.

Бетси Жолас се убраја међу најзначајније и најутицајније композиторке своје генерације. Рођена је 1926. у Паризу, а одрасла је у уметничкој породици где су чести гости били сликар Анри Матис и писац Џејмс Џојс. Године 1940. преселила се у Америку, где је студирала клавир, композицију и оргуље. Након Другог светског рата вратила се у Париз и наставила образовање код Даријуса Мијоа и Оливијеа Месијана, чија је била сарадница једно време, а потом је радила и као педагошкиња на париском Конзерваторијуму. Седамседестих и осамдесетих година XX века предавала је на престижним америчким универзитетима као што су Јејл, Харвард и Тенглвуд. Њени студенти и музичари са којима је сарађивала описују је као изузетно шарматну, називајући је Великом Дамом нове музике.

Други део концерта испунила је Шеста симфонија у а молу Густава Малера. Иако је ово четвороставачно дело писао 1903. и 1904. године, односно током наизглед срећног периода у свом животу, Малерову Шесту симфонију одликује мрачно расположење које кулминира у трагичном финалу. У Шестој симфонији композитор наставља да развија решења која је започео у својим ранијим делима: пред слушаоце излази са новинама које се, са једне стране, односе на обогаћивање хармонског језика, док, са друге – продубљује логику музичког размишљања и разноврсност тематских односа. Како је ова симфонија настала исте године када и циклус Песме умрлој деци, 1904. године, претпоставља се да је то био један од разлога музиколозима да је означе као Трагичну симфонију, иако није познато да је Малер овај поднаслов прихватио.

Уредница Ирина Максимовић Шашић