среда, 24.01.2024, 21:20 -> 15:51
Сећање на Зорана Ерића
Осврнућемо се на дело једног од најзначајнијих стваралаца српске савремене музике у протеклим деценијама, који нас је изненада напустио 20. јануара, у 74. години живота.
Зоран Ерић ће остати упамћен као аутор којег је красила изузетна визија, као професор који је однеговао генерације изузетних, препознатљивих композиторских гласова, као човек предан организацији јавног музичког живота, али и функционисању универзитетског окружења којем је посветио свој радни век. Као особа које је пленила живим и радозналим духом, али и неупитном ерудицијом, Ерић је био заинтересован за спојеве, за тражење веза између светова који су до тада стајали сваки на својој страни, како оних у простору музике, тако и шире. Спајао је, тако, светове позоришта и музике, бивајући један од најплоднијих и најцењенијих аутора позоришне музике у нас, који је у правом смислу те речи еманциповао такозвану "примењену" музику у категорију за себе. Такође, сарађујући са кореографкињом и балерином Соњом Вукићевић учествовао је у неким од важних представа које су обележиле уметност савременог плеса деведесетих година у нашој земљи као што су Медеја, Магбет и Процес.
Истовремено, у пољу "musique pure" – "чисте музике", написао је више дела која су обележила спрску савремену музику од осмадесетих година до данас, у свом постмодерном спајању и преспајању широког простора музичких епоха, светова и изражајности. Ерићев опус красиле су чак четири Мокрањчеве награде – он је за сада једини аутор коме је припала оваква част, као и неколико других значајних признања, али што је још важније, његова дела су извођачи радо прихватали и изводили. Због тога се у архиви Радио Београда налази више снимака његових најпознатијих композиција као што су Cartoon, Off, Talea – Konzertstuck, између осталих, а остварења овог аутора се и данас налазе на програмима солиста, ансамбала и оркестара.
Из уистину богате биографије овог композитора треба издвојити то да је од 1976. године, пошто је завршио студије композиције у класи Станојла Рајичића, био запослен при Катедри за композицију Факултета музичке уметности у Београду. Прошавши пут од асистента до редовног професора, те професора емеритуса на овој институцији, био је шеф Катедре за композицију од 2007. до 2015. гоодине, а такође обављао је и дужност продекана Факултета музичке уметности од 1992. до 1998. године, те ректора Универзитета уметности у мандату од 2015. до 2018. године. Био је и председник Управног одбора СОКОЈ-а, а такође у уметнички директор и селектор БЕМУС-а.
Уредница Ксенија Стевановић
Коментари