Жене у музици – Марија Шимановска

Рођена у Варшави 14. децембра 1789. године као Марија Воловска, ова уметница је наклоност ка музици показивала још од најранијег детињства: иако није знала да чита нотни текст, радо је свирала своје импровизације на спинету и клавикорду, да би потом похађала часове код немачког пијанисте и композитора Томаса Грема. Велики напредак младе пијанисткиње и композиторке одвео ју је 1810. године у Париз, где је започела концертну турнеју. Луиђи Керубини, који је у том периоду био на месту директора париског Конзерваторијума, био је задивљен њеним талентом и интерпретаторским вештинама, да јој је и сам посветио Фантазију у Це дуру. Дивили су јој се и публика и критичари због страствених и изнијансираних интерпретација, како ауторских остварења, тако и дела других композитора попут Јохана Себастијана Баха, Карла Филипа Емануела Баха, Моцарта, Џона Филда и Бетовена. По повратку у Пољску, ступила је у брак са Јозефом Шимановским, а 1815. постала и чланица Друштва музичара-аматера са којима је наступала на бројним концертима у Варшави. Након тога, 1819, уследио је и дебитантски наступ у Лондону, где је побрала симпатије енглеске публике, као и своје прво издање клавирских и камерних дела. Наредне године концертирала је и у Берлину и донела важну одлуку да оконча свој брак и живот у потпуности посвети музици.

Годину 1822. започела је турнејом по Русији, где је наступала у уметничким салонима и концертним дворанама у Санкт Петербургу и Москви. Извори наводе да је на једном од њених концерата присуствовао и Јохан Непомук Хумел, који је био очаран емотивношћу коју је Шимановска уносила у дела која је свирала, док ју је Цар Александар Први овенчао титулом Прве дворске пијанисткиње њихових височанстава Царице Јелисавете Александровне и Марије Фјодоровне. Након великих успеха које је побрала у Русији, средином 1823. и током 1824. године имала је запажену концертну турнеју по Западној Европи: наступала је у Дрездену, Лајпцигу, Вајмару, Паризу, Лондону, Бечу, Риму, Фиренци, Напуљу и другим важним центрима тог доба. Истраживања музиколога спроведена протеклих година указују да је Марија Шимановска била блиска пријатељица са истакнутим уметницима попут Гетеа, Вацлава Јана Томашека, Џона Филда, као и са Менделсоном и Росинијем. Занимљив је податак да је тада млади Фредерик Шопен 15. јануара 1827. присуствовао њеном концерту у Народном позоришту у Варшави, а исте године Шимановска је одлучила да се пресели у Русију. Извори наводе да је последњи наступ одржала 1830. у дворском салону у Санкт Петербургу. Средином наредне, 1831. године, 24. јула, преминула је као жртва пандемије колере која је оставила неизбрисив траг у Европи у XIX веку.

У емисији ћете слушати премијерне снимке клавирских остварења које изводи Славомир Добжањски, а које је објавила издавачка кућа Acte Prealable 2013. године.

Уредница Ирина Максимовић Шашић