петак, 19.01.2024, 23:20 -> 16:14
Имагинарна едиција
Кејт Лејси: Радио и модеран живот (2)
У овом тексту, ауторка – професорка на универзитету у Сасексу, где предаје медијске и културне студије – испитује могућности периодизације различитих „аудитивних режима” и изградње својеврсне „археологије слушања”.
.jpg "Мајстори барока")
Овај рад, по признању саме ауторке, потекао је из фрустрације због одсуства литературе у студијама медија која би се континуирано и систематски бавила чином слушања. Док су полице библиотека препуне књига посвећених визуелној култури и гледалаштву, не постоји еквивалентан однос према радију, а чак је и првобитна „слушна” димензија речи „аудиторијум” одавно замагљена. Ипак, Кејт Лејси покушава да искористи неке од увида до којих су дошли истраживачи и теоретичари визулене културе (попут Зигфрида Крацауера или Валтера Бењамина), како би их применила на размишљања о радију и начинима слушања у модерном добу. За разлику од Беле Балаша, на пример, који је почетком двадесетих година прошлог века тврдио да би „заиста нова уметност била попут новог чулног органа“, и који је сматрао да је филм такав нови орган који је путем биоскопског приказивања репрезентовао нов и модеран начин гледања, Лејси сматра да је, заправо, заиста нов медиј током тих раних 1920-тих био радио, и подржава тезу Франка Биоке да је реч о периоду у којем је, као никад пре, захваљујући проширењу палете звукова, дошло до готово револуционарног „буђења слуха”.
Текст „Радио и модеран живот”, који је изворно објављен 2000. године у „International Journal of Cultural Studies”, превела је с енглеског језика Милица Секуловић.
Текст чита: Александар Божовић
Уредник: Предраг Шарчевић
Коментари