Часлав Копривица: О помаљању, успону, привидном повлачењу и повратку повесности (1)

Да би одредио смисао „повесности”, Часлав Копривица пише: „у првој, најгрубљој појмовној апроксимацији, може се рећи да је потребан услов повесности то да се нешто уопште десило. Поврх тога, потребно је да γένος (а не појединац, или малобројна скупина лабаво повезаних појединаца) у неком потоњем времену, из самоспознајних разлога, препозна интерес да се неким догођајним склопом теоријски позабави. Потоње, очигледно, фигурише у својству онога што се традиционално назива довољним условом. Ова два услова, који, очигледно, носе историјско-медотолошки карактер, не функциoнишу засебно, већ кумулативно. Наиме, други услов, који се тиче релевантности, делује рестриктивно спрам укупности догођенога, тако што се њиме утврђује да је од свега тога повесно значајно само оно што (потоњем) човеку нешто значи, или се временом/истраживањем може установити да му то (ипак) значи”.

Сходно томе, историјска наука се не бави свим оним што напросто јесте, већ као културална наука оним што носи значење, а бити кадар за значење – то би, прелиминарно, значило разлучити људску, а тиме и историјску догођајност од оне која то није. Из овог угла, појава да нешто значи била би, угрубо-доктринарно посматрано, равна догођености, чак и када се не може установити када се то заправо десило (или „десило”). Примери структурне (квази)супституције догођености уочавају се код анонимне повести, или пак када, услед сплета чињеничних околности, напросто недостају извори за научно датирање и теоријски опис (квази)догођенога.

Из претходнога би требало да је постало јасно да је, иначе силно идеологизовани наратив Еnd of History у овом случају – будући да енглески не разликује облике историја и повест – могао имати у виду само крај повести, а не крај историје. Крај повести би, сматра Копривица, био суштински означен „смрћу” (повесног) novuma, а управо он представља differentia specifica-у повесности (као „повесног бића“), а на основу тога и особено повесног осећаја живота, односно осетљивости живота за повесност.

Уредница циклуса Тања Мијовић.