Жене у музици – Елизабет Шуман

Ова немачка уметница била је активна на светској музичкој сцени у првој половини XX века, а наступала је у најразличитијим улогама: од једноставнијих ликова попут Церлине у Моцартовом Дон Ђованију до сложенијих рола као што је Софи у Штраусовом Каваљеру с ружом. Посебну наклоност неговала је према немачком лиду, удахнувши у своје интерпретације животност, проницљиво фразирање и нијансирану динамику. Како критичар Грамофона истиче „У њеном певању постоји та непатворена спонтаност и блистава, готово бисерна боја и топлина гласа”. Елизабет Шуман је била почасна чланица Бечке државне опере и Бечких филхармоничара, као прва жена која је добила тај статус.

Рођена у Мерзебургу 13. јуна 1885. године у породици музичара, Елизабет Шуман се школовала у Берлину и Дрездену. Дебитантски наступ имала је на сцени опере у Хамбургу 1909, а њена каријера започела је најпре споредним улогама, да би убрзо свој јединствени таленат представила и у захтевнијим ролама. Стална чланица Државне опере у Хамбургу била је до 1919. године, када је, по препоруци Рихарда Штрауса, прешла у Бечку државну оперу и убрзо остварила стреловит успех. Речи музичких критичара тог времена као куриозитете њене оперске каријере издвајају роле у Моцартовим и Штраусовим остварењима, а у овој кући била је активна до 1938. године. Први наступ у њујоршком Метрополитену имала је 1914, на сцени лондонског Ковент Гардена дебитовала је 1924, а потом се преселила у Америку где је од 1938. предавала на Кертисовом институту и постала америчка држављанка 1944. године.

Поред успешне каријере на оперској сцени, Елизабет Шуман је велику љубав гајила према соло песмама Роберта Шумана и Франца Шуберта. Изузетно запажене солистичке реситале одржала је и на фестивалима у Минхену и Салцбургу, али и на наступима у Америци. Занимљив је податак да је након једног од концерата којем је и сам присуствовао, чувени музички критичар Њујорк Тајмса Олин Даунс нагласио како је Елизабет Шуман у Шубертове песме „удахнула нову енергију и вешто успела у њима да оживи композиторов дух... а зналачком употребом вибрата соло песмама је дала посебан волумен”. За живота била је изузетно цењена уметница која је блиско сарађивала са водећим музичарима прве половине XX века, попут Рихарда Штрауса, Ота Клемперера, Лоте Леман, Бруна Валтера и Вилхелма Фуртвенглера. Преминула је у Њујорку 1952. године.

Слушаћемо како ова уметница изводи дела Роберта Шумана, Рихарда Штрауса, Рихарда Вагнера, Артура Саливена, Томаса Арна и Карла Целера, а снимци су забележени тридесетих година XX века.

Уредница Ирина Максимовић Шашић