Опера – Дела Петра Коњовића

Петар Коњовић је био једна од кључних личности српске музике XX века и ван сваке сумње најзначајнији српски оперски композитор. Његових пет опера се међусобно доста разликују по темама и жанровима, али се истичу по својим уметничким квалитетима, који оперски опус овог аутора издвајају као најзначајнији у српкој историји музике. Прва у низу Коњовићевих опера била је Женидба Милошева, односно Вилин вео, чија је прва верзија из 1904. била један од првих српских прилога у овом жанру, а уследили су Кнез од Зете, Коштана, Сељаци и Отаџбина.

Полезећи од романтичарски конципиране опере и идеја блиских националним школама, временом је овај аутор, под утицајем Вагнера, Мусоргског и Јаначека тежио да изгради свој лични речитативно-ариозни стил којим би афирмисао важност речи у музичко драмским формама.

У емисији ћете најпре чути одломке из Коњовићевог оперског првенца, опере Женидба Милошева, на којем је почео да ради 1903, а довршио га и понудио за извођење београдском Народном позоришту пред сам упис на конзерваторијум у Прагу 1904. године. До извођења није дошло, а аутор је потом извршио темељну ревизију овог дела, које је премијеру доживело у Загребу 1917, када је због цензуре, наслов промењен у Вилин вео. Уследила је још једна прерада дела, а у свом коначном облику, опера је представљена 1922. године. Коњовић је ову романтично-националну бајку инспирисану народном поезијом конципирао по угледу на раноромантичне опере, пре свих на радове Карла Марије Вебера, у којима се још увек распознају класичне нумере – арије, дуети, хорови. Док ариозне линије указују на Коњовићеве узоре, сама мелодика јасно показује инспирацију фолклорним наслеђем нашег поднебља. Сиже опере заснован је на причи о јунацима наше епске лирике – Милошу Обилићу, Марку Краљевићу и вили Равијојли. Интегрални снимак овог остварења Петра Коњовића не постоји, већ су остали сачувани поједини сегменти, забележени током педесетих и шездесетих година прошлог века, у интерпретацији различитих ансамбала.

Поред одломака из опере Женидба Милошева, чућете и Коњовићеву народну оперу у три чина Сељаци. Једина комична опера у опусу овог аутора, написана је на некада популарни комад Ђидо Јанка Веселиновића, који је већ био постављен на сцену као комад с певањем са музиком Даворина Јенка. Овај предложак привукао је Коњовића не само својом комичном страном већ и идиличним аспектом и реалистично осмишљеним драмским заплетима. Он припада низу сличних дела насталих у словенским земљама са сижеом из живота сељака, у народном духу и са цитатима фолклорних игара и песама. У том смислу, ово дело се може поредити са Сорочинским сајмом Мусоргског или Проданом невестом Беджиха Сметане. Док је радио на делу, Коњовић је сведочио да му је пред очима лебдело остварење у којем ће се „расплодити ведра, рекао бих моцартовска јасна дијатоника шумадијског скерцозног мотива који је већ с толико успеха у руковетима Из моје домовине фиксирао Стеван Мокрањац. Композитор је преузео неке од песама које је Јенко већ користио у свом Ђиду, али је додао и друге цитате народних мелодија, те се у делу неосетно и органски преплићу ауторова оригинална инвенција и приступачан, народски обојен музички израз.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић