Музика вива

Овај уметник, рођен 1959, појавио се на светској позорници изненада, 1990. године, када је у оквиру фестивала Промс Шкотски симфонијски оркестар Би-Би-Сија извео његову композицију Исповест Изобел Гауди која је истог тренутка освојила публику и критику. До тог тренутка, Мекмилан је завршио студије композиције на Универзитету у Единбургу и стекао докторат на Универзитету у Дараму, те се интензивно посветио компоновању, пре свега сарађујући са Шкотским камерним оркстром. Успех на Промсу, начинио је Мекмилана звездом савремене британске музике, те су уследиле поруџбине значајних интерпретатора као што су Мстислав Ростропович и Евелин Глени, као и најзначајних музичких институција у Уједињеном Краљевству и Сједињеним Америчким Џравама.

Током академских студија, стил овог композитора је био модернистички, ослоњен на тековине серијализма и пољске школе, али је потом, крајем осамдесетих година, начинио снажан заокрет у правцу пријемчивијег звука. Његову поетику данас пре свега одређује снажно религијско убеђење посвећеног католика, као и левичарско политичко опредељење. Осим тога, овај уметник инспирацију често тражи у традиционалној музици Шкотске, те се уроњеност његове музике у звук домовине често пореди са Сибелијусовом повезаношћу са Финском.

У емисији ћете најпре чути његов Оферторијум за оргуље, а потом и Пету симфонију из 2019. године, која носи поднаслов Велико непознато. Ова корална симфонија настала је као поруџбина Џенесис фондације, а назив упућује на тајну Светог духа. Према речима Мекмилана, инспирацију је пронашао у оном најнедокучивијем сегменту Светог тројства, који је у историји био опеван у бројним мотетима, а у музици XX века у првом ставу под називом Veni Creator Spiritus Осме симфоније Густава Малера. Желећи да настави истраживање на Малеровом трагу, Мекмилан се упустио у разматрање односа креативности и духовности, укључујући у текстуални предложак дела написна на енглеском, хебрејском, старогрчком и латинском. Три става носе називе Ruah, што на хебрејском значи „ветар”, Zao, односно „жива вода” на старогрчком и Igne vel igne, односно „ватра или ватра” на латинском. Поред ове језичке алузије на универзалност духовности коју оличава Свети дух, Мекмилан је увео и музички цитат мотета Томаса Талиса Spem in alium, који се може превести као „Ни у кога другог не полажем наде”, афирмишући још једном своју непоколебљиву веру.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић