Абел и симфонија

У трећој емисији циклуса којим обележавамо 300. годишњицу рођења Карла Фридриха Абела сагледавамо симфоније овог аутора у контексту његових савременика чија су дела објављивали енглески издавачи музикалија, слушаћете дела Карла Фридриха Абела и Јозефа Хајдна.

Шездесете године 18. века Абел је доминантно посветио жанру симфоније, о чему сведочи и четврта збрка симфонија, израђена у истој деценији, која носи број опуса 10. Писане пре свега за потребе јавних концерата које је Абел уређивао са Јоханом Кристијаном Бахом, ове симфоније могу се посматрати као својеврсна фаза еманципације овог жанра, од првобитне намене увертире до самосталне инструменталне композиције на програмима јавних концерата.

Упркос томе што је Јозеф Хајдн имао уговор са својим меценом, кнезом Естерхазијем, према којем му није било дозвољено да објављује своје композиције, које су и званично биле приватно власништво кнеза, већ од половине 18. века у великим европским центрима, попут Париза и Лондона, почеле су да се појављују пиратска издања Хајднових дела, од којих су симфоније изазивале највећу позорност. Одређени историчари музике спекулисали су да је Хајдн био у преговорима са Абелом и Јоханом Кристијаном Бахом да већ крајем седамдесетих година 18. века посети енглеску престоницу, као и да је верзија Хајднове Симфоније број 53 из 1777. године, која носи наслов Царска, компонована управо за Бахове и Абелове концерте, на којима је и извођена у композитором одсуству.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић

Абел и симфонија

Програмска шема

Коментари