Нова дискографија

Барток је 1940. године избегао у Сједињене Америчке Државе, где се борио са леукемијом и изузетно тешком животном ситуацијом. Три године касније, успео је да доврши поруџбину за свог пријатеља и диригента Сержа Кусевицког, компонујући Концерт за оркестар, који је премијерно изведен у Бостону 1944. Кусевицки је био веома ентузијастичан након премијере, описујући ово дело као најбоље „оркестарско остварење написано у протеклих 25 година”, а данас се сматра једном од најбољих партитура XX века.

У наслову овог остварења које наликује симфонијским оркестарским делима, сажета је Бартокова основна намера: да третира сваки инструмент у оркестру у концертантном или солистичком маниру. Бартоково интересовање за народну музику није се односило само на богат етномузиколошки рад који подразумева проучавање и документовање теренског материјала, као ни на композиторски, кроз цитирање или парафразирање народних ритмова и мелодија, већ и на разумевање друштвене снаге коју народна музика поседује: на који начин она повезује људе кроз песме које прате важне моменте у животу појединца и заједнице или ламентације, кроз рад или разоноду. Управо Концерт за оркестар доноси такву слику: музику у којој се оркестарски извођачи повезују у заједницу и стварају је, музицирајући заједно, један са другим или један наспрам другог. На тај начин они обликују музику за још већу групацију – заједницу слушалаца.

Након успешне премијере Бартоковог Концерта за оркестар 1944, виолиста Вилијам Примроуз је тражио од композитора да напише и једно дело за њега. Како Барток није најбоље познавао овај инструмент, тек пошто је чуо Примроуза како изводи Волтонов Концерт за виолу, пристао да компонује Концерт за виолу. Иако планирано у четири става, због смрти композитора ово дело је објављено као троставачна композиција.

Ауторка Јелена Дамјановић