Композитор месеца – Петар Коњовић

Својим изразитим уметничким квалитетима издавајају се опере Кнез од Зете из 1926. и Коштана из 1931. које припадају зрелој стваралачкој фази и његово последње остварење Отаџбина из 1960. Оперу Женидба Милошева, у првој верзији довршио је 1904. године, а попут опере Сељаци из 1951, обликована је као опера са нумерама.

На почетку емисије слушаћете одломке из опере Женидба Милошева познату и као Вилин вео. Само годину дана раније, 1903, Божидар Јанковић је написао оперу на исти текст Драгутин Илића. Коњовић је своје дело понудио београдском Народном позоришту, али до извођења није дошло, те је након темељне ревизије премијера уприличена у Загребу 1917. године. Због аустроугарске цензуре, наслов дела је морао бити измењен, те је опера понела назив Вилин Вео, а након још неколико измена, у својој финалној верзији је изведена у Загребу 1922.

Пратићете први чин, односно прву слику из Коњовићеве најпопуларније и најуспешније опере Коштана, која је у првој верзији премијерно изведена у Загребу 1931. године. Аутор је и ово дело ревидирао два пута: друга верзија је изведена 1940, а финална трећа, 1948. године, када је додао четврту слику, у којој се додатно продубљује лик главне јунакиње. Осим тога, у завршну сцену је уметнуо и последњу Коштанину песму, стилизовану народну мелодију Црни горо, те је тако, како истиче Властимир Перичић, дао њеном лику "последњи акценат болне резигнације".

У опери Коштана Коњовић је реализовао све своје идеје о националном музичком стилу, изграђеном на народном мелосу и латентном музичком садржају говорне речи, односно речитативном стилу у којем се спајају мелодика произашла из говора са народним мелосом.

Чућете и други чин из Коњовићеве једине комичне опере Сељаци. На предлог професора Ивана Ђаје, Коњовић је компоновао оперу према комаду Ђидо Јанка Веселиновића, а либрето је саставио његов син Јован Коњовић. Замисао Коњовића била је, како је сам рекао, да напише остварење у којем ће се „расплодити ведра, рекао бих моцартовски јасна дијатоника шумадијског скерцозног мотива који је већ с толико успеха у руковетима из Моје домовине фиксирао Стеван Мокрањац”.

Ауторка Јелена Дамјановић