Искуство уметности – Говори Александра Голубовић

Свет је у великом превирању, готово све темељне структуре на којима почива свет доживљавају преображаје, те ни уметност не остаје недотакнута. Иако је однос уметности и стварности одувек био напет и вишесмислен, промена која се догађа пред нашим очима, пре свега промена у информационим и комуникационим системима, умногоме одређују како место стварности, тако и место уметности у савременим констелацијама: провучена кроз медијске мреже стварност се не показује ни чврстом ни једнозначном (што су одувек биле њене главне одлике), док уметност постаје све тврђе упориште саме стварности, али – умногоме парадоксално – на начин фикције. Другим речима, ако је традиционална подела супротстављала стварност и фикцију – стварност је стварна, док је уметност фикција – данас се стварност показује једнако фиктивном као и сама уметност.

Предраг Финци, сарајевски филозоф који деценијама живи у Лондону, у неколико тачака набраја промене у савременој уметности и говори о последицама тих промена. Задарска филозофкиња Ивана Кнежић анализира мотиве Плотинове филозофије и показује у којој су мери ти мотиви релевантни за данашње схватање уметности, док бањалучки филозоф Жељко Шарић анализира мотив љубави у делу Симон де Бовоар. Марко Токић, уметник и филозоф, настоји да разуме, кроз феноменолошку анализу, удео емоција у апстрактној уметности. Загребачки филозоф Маријан Кривак, пак, говори и о појму ауре код Валтера Бенјамина, те о томе да ли је уметност у доба репродукције, када се свако уметничко дело може умножити у безброј копија, изгубила ауру.

Уредник Иван Миленковић