Жене у музици – Лили Краус

Рођена 3. априла 1905. године у Будимпешти, Лили Краус је била једна од истакнутих пијанисткиња и педагошкиња прве половине XX века. Цењена је као јединствена интерпретаторка клавирске музике Хајдна, Шуберта, а посебно остварења Моцарта, композитора са чијим опусом је постала нераскидиво повезана.

На Музичкој академији у родној Будимпешти уписала је студије клавира, а између осталих наставу је похађала код Золтана Кодаја и Беле Бартока. Након што је дипломирала са највишим оценама, тридесетих година прошлог века наставила је специјалистичке студије на бечком Конзерваторијуму, а упоредо је похађала и часове код Артура Шнабела у Берлину, који ју је, и сам врстан интерпретатор Бетовеновог клавирског опуса, усмерио на дела бечких класичара. Вероватно је то и један од разлога због којих се Лили Краус убрзо профилисала као специјалисткиња за Моцартова и Бетовенова клавирска остварења. Поред дела ове двојице бечких класичара, радо је свирала и композиције Шопена, Хајдна, Шуберта, као и свог професора – Беле Бартока.

Након што је са виолинистом Шимоном Голдбергом забележила драгоцене снимке Моцартових и Бетовенових композиција за немачко-британску кућу Parlophone, стекла је наклоност публике и велико признање у круговима музичких критичара тог времена, а то јој је омогућило да започне међународну каријеру. Изузетне наступе имала је у Европи, Јапану, Аустралији и Јужној Африци. Међутим, када је 1943. кренула на азијску турнеју, током боравка на Јави јапански војници су је, заједно са супругом и двоје деце, ухапсили и интернирали у концентрациони логор у којем су у одвојеним целинама провели период од јуна 1943. до августа 1945. године. Историчари наводе како је Лили Краус успела да, заједно са породицом, преброди све недаће због тога што су Јапанци заправо знали да је реч о изузетној пијанисткињи, те их је један јапански диригент, који је желео да остане анониман, снабдевао храном и потрепштинама неопходним за преживљавање. По окончању рата, са породицом се преселила на Нови Зеланд где је наредних неколико година провела у тежњи да концертном активношћу и педагошким радом врати свој радни елан. По повратку у Енглеску педесетих година, заједно са виолинистом Хенријем Темијанком, снимила је комплетан циклус Бетовенових соната, а занимљив је и податак да је у сезони 1966/67. у Њујорку извела чак 25 Моцартових клавирских концерата, а наредне године и његов комплетан опус клавирских соната.

Од 1967. до 1983. Лили Краус је радила као педагошкиња и резидентна уметница на Тексашком Хришћанском Универзитету у Форт Ворту, а била је активна и као чланица жирија на Међународном пијанистичком такмичењу Ван Клибурн. Последње године живота провела је у Ешвилу, у Северној Каролини, а преминула је 6. новембра 1986. године.

Уредница Ирина Максимовић Шашић