Музеј звука

Као и на дворовима свих енглеских монарха од 13. до 18. века, у Краљевској капели првог краља династије Стјуарта били су ангажовани најбољи музичари тог доба. Међутим, ови уметници нису били запослени искључиво при двору, него је већина била активна и у музичком животу других значајних институција, пре свих у Вестминстерској опатији. Тако је при именовању Орланда Гибонса за оргуљаша опатије 1623. године, више од половине певача у црквеном хору уједно припадало и Краљевској капели.

Као краљевски маузолеј, али и традиционално место крунисања свих британских суверена, Вестминстерска опатија се вековима налазила у центру најзначајнијих династичких догађаја, за које су музику компоновали аутори попут Томаса Томкинса, још једног истакнутог члана Краљевске капеле.

У вечерашњој емисији, поред химни Томкинса и Орланда Гибонса, слушаћете и химне, кантике и псалме Едмунда Хупера, оргуљаша Вестминстерске опатије и члана Краљевске капеле, као и Роберта Ремзија, оргуљаша и хоровође Тринити колеџа у Кембриџу.

Најразвијеније и најупечатљивиј дело које се налази на диску који вечерас слушате, никада није било намењено извођењу у опатији или некој другој цркви, али је било веома значајно за краљевску породицу. Реч је о Ламентима Краља Давида, чије су стихове као предложак за своје композиције користили бројни аутори тог доба. Ови потресни текстови нису били део литургије, нити део псалама или кантика, али су постали актуелни након смрти Хенрија, Принца од Велса 1612. године, као начин исказивања туге краља и читавог двора.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић