Жене у музици – Марија Јудина

Представљамо пијанисткињу Марију Јудину, велику руску и совјетску уметницу, која се својом аутентичном стваралачком личношћу издвајала из велике матице руске пијанистичке школе XX века. Она је приступала, оригинално и непоновљиво, како великим делима пијанистичког репертоара, тако и композицијама савременика чија дела је свирала упркос свим притисцима. Због тога ћемо у емисији приказати управо њена тумачења дела Александра Скрјабина, Сергеја Прокофјева и Игора Стравинског.

Током каријере, ова пијанисткиња је на свом репертоару поред музике Бетовена, Брамса и Шуберта, пре свих изводила дела Јохана Себастијана Баха, оставивши уистину монтументалне интерпретације његових најпознатијих композиција, док је са друге стране била посвећена савременој музици. У том погледу, била је једна од ретких која је са посебном пажњом неговала пијанистичку литературу XX века у тадашњем Совјетском Савезу, чија културна политика није била отворена спрам стваралаштва модернистичког и авангардног усмерења. Оно што је интересантно код Јудининог приступа композицијама њених савременика и познаника јесте недвосмислено савремени звук њеног пијанизма, којег и поред интерпретативне индивидуалности, краси објективни, перкусивни тон, без икаквих примеса романтичарског сфумата.

Марија Јудина је рођена 1899. године, а студије клавира је завршила на Конзерваторијуму у Санкт Петербургу у класама Ане Јесипове и Леонида Николајева, где су јој другови из класе били Дмитриј Шостакович и Владимир Софроницки. По преласку у православље из јудаизма, 1919. године, Јудина је завршила и студије теологије. Веома религиозна, следбеница учења Павла Флоренског, као и велика противница совјетског режима, ова уметница је после дипломирања предавала на Петроградском конзерваторијуму све до 1930. године када је избачена због својих уверења. Тек 1936. на препоруку Хајнриха Нојхауса, Јудина је постала професорка на Московском конзерваторијуму где је предавала до 1951. године. Паралелно, од 1944. до 1960. године, била је предавач на Институту за музику сестара Гњесин, одакле је такође била избачена због својих религиозних ставова и посебне пажње коју је поклањала савременој, западној музици. Марија Јудина је наставила да концертира, али се њени реситали нису редовно снимали. После инцидента, када је на бис читала песме Бориса Пастернака, добила је петогодишњу забрану наступања. Забрана је укинута 1966. године, када је ова уметница одржала серију предавања о романтизму на Московском конзерваторијуму.

Занимљиво је и парадоксално да је управо Марија Јудина била најомиљенија пијанисткиња Јосифа Стаљина, који је посебно ценио њено извођење Моцартовог Концерта број 23, како о томе извештава Дмитриј Шостакович у својим мемоарима. Ова уметница је добила Стаљинову награду чији је новчани део даровала руској православној цркви како би се „константно молили за Стаљинове грехе”. Марија Јудина је умрла у Москви 1970. године.

Уредница Ксенија Стевановић