Жене у музици – Марин Алсоп

Позната широм света по иновативном приступу у обликовању и развијању публике свих узраста, преданој посвећености образовању и промовисању значаја музике, Марин Алсоп је уверена, како је то једном приликом истакла, да „музика има моћ да промени животе". Прва је жена која је радила као шефица-диригенткиња великих оркестара у Сједињеним Америчким Државама, Јужној Америци, Аустрији и Британији. Критичар Њујорк Тајмса је истакао да „Марин Алсоп није само изузетна музичарка са израженом способношћу да комуницира, како са оркестром тако и са публиком, успешно преводећи своје музичке идеје у симфонијски звук са препознатљивим стилом, већ је и јединствена диригенткиња са визијом".

Рођена 16. октобра 1956. године у Њујорку, Марин Алсоп је као дете почела да свира виолину, а потом се заинтересовала за дириговање. Студије је похађала на Јејлу и Џулијарду, где је, између осталих, учила са Ленардом Бернстајном и Сеиђијем Озавом. Године 1984. основала је оркестар Конкордиа, специјализован за музику америчких аутора двадесетог века, као и за џез остварења. Након што је 1989, као прва жена-диригенткиња овенчана наградом Сергеј Кусевицки, наредне године освојила је и специјално признање на Међународном такмичењу диригената које носи име славног Леополда Стоковског. То јој је обезбедило да постане музичка директорка Симфонијског оркестра из Колорада 1993, исте године када је имала и европски дебитантски наступ на Фестивалу у Шлезвиг-Холштајну. Након тога, 1999. постала је почасна гостујућа диригенткиња Лондонске синфонијете и Краљевског Шкотског националног оркестра. Музицирала је са важним оркестрима Америке и Европе, попут Симфонијског оркестра Би-Би-Сија, Симфонијског оркестра Берлинског радија, Париског оркестра, Симфонијског оркестра из Борнмута, Симфонијског оркестра из Сао Паола и Краљевског Консертхебау оркестра. На Промсу 2013. године Марин Алсоп је направила важан историјски корак поставши прва жена-диригенткиња која је наступила на концерту поводом свечаног затварања овог важног музичког фестивала.

Одликована је бројним наградама и признањима, међу којима се, уз награде Кусевицки и Стоковски, издваја и неколико Гремија, почасно чланство у Краљевском филхармонијском друштву, и у Америчкој Академији уметности и наука. Септембра 2019. године постала је прва жена-диригенткиња Симфонијског оркестра Бечког радија, а од 2020. је и резидентна уметница Универзитета за Музику и извођачке уметности у Бечу. Поред бриљантних интерпретација дела класичног музичког репертоара, посебно остварења аустријских и немачких композитора деветнаестог века, дискографски опус Марин Алсоп красе и драгоцени снимци дела америчких аутора попут Семјуела Барбера, Ленарда Бернстајна, Либи Ларсен, Џоан Тауер и Арона Копланда.

Уредница Ирина Максимовић Шашић