Читај ми!

Годишњице великих филозофа – Душко Прелевић о Бертрaнду Раселу

У емисији Научни скупови, од понедељка, 27. фебруара, до петка, 3. марта, можете слушати снимке излагања са Меморијалног скупа Српског филозофског друштва „Годишњице великих филозофа”. У четвртој емисији овог циклуса Душко Прелевић ће говорити о Бертранду Раселу.

Бертранд Расел (1872–1970), нобеловац и један од најзначајнијих интелектуалаца 20. века, био је, уз Џорџа Едварда Мура, оснивач савремене аналитичке филозофије и математичке логике. Већ у младости је формулисао такозвани „Раселов парадокс" и сматрао је да језик, осим граматичке, има и једну дубљу логичку структуру која омогућује решавање традиционалних филозофских проблема. У теоријским делима уводио је и развијао многе идеје, попут логицизма, теорије типова, логичког атомизма, критике номинализма, неутралног монизма и тако даље. Тврдио је да филозофија треба да прати развој науке, те да је критички дух супротстављен догматизму који је видео у појединим религијама и идеологијама.

У овом излагању Душко Прелевић се посебно осврће на Бертранда Расела као ангажованог интелектуалца, добро упознатог са постулатима социјалне психологије и свесног важности промоције филозофских и научних идеја. Наиме, због свог пацифизма током Првог светског рата, изгубио је посао на Тринити колеџу 1916. године, а 1918. је провео пет месеци у Брикстонском затвору. Након боравка у Санкт Петербургу и Москви и сусрета са Лењином и Троцким, написао је Праксу и теорију бољшевизма, књигу у којој је указивао на добре и лоше последице Октобарске револуције. Током 1920-их и 30-их радио је на већем броју универзитета у САД, али се и тамо сусретао са бројним проблемима због свог атеизма и списа о браку и моралу. У преломним тренуцима Другог светског рата, подржао је борбу савезника против Хитлера, а 1944. се враћа на Тринити колеџ где добија трајно звање. Његова Историја западне филозофије (1945) била је бестселер, те је у каснијим годинама живота од ове књиге приходовао значајне суме новца.

Током 1950-их Расел је учествовао на протестима чији је циљ био да се одустане од нуклеарног наоружања, а због таквог ангажмана 1961. је провео седам дана у затвору. У својој 95. години, основао је „Раселов трибунал за ратне злочине", са циљем да се осуде ратни злочини и војне интервенције, пре свега у Вијетнаму од старне САД, будући да то није било озбиљно разматрано унутар Уједињених нација. У раду првог таквог суда у Штокхолму, поред оснивача, учествовали су Жан-Пол Сартр, Симон де Бовоар, Владимир Дeдијер и многи други, а недуго затим објавио је своју последњу књигу Ратни злочини у Вијетнаму.

Снимак је забележен 24. децембра 2022. године на Филозофском факултету Универзитета у Београду. У сутрашњој, последњој, емисији овог циклуса Мирослав Ивановић ће говорити о Карлу Поперу.

Уредница циклуса Тања Мијовић.

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње