Годишњице великих филозофа – Ирина Деретић о Аници Савић Ребац

Аница Савић Ребац (1892–1953), по речима Ирине Деретић, била је умна личност, помало удаљена од баналне свакодневнице, потпуно посвећена двема љубави - једна је била античка филозофија и књижевноста, а друга Хасaн Ребац. Пошто је предосећала да ће живети дуже од њега, дуго је припремала и потпуно свесно извршила самоубиство. Ова крхка, а одлучна особа, имала је снажно еротизовани однос према предмету изучавања, али никада није престајала да буде трезвено рационална и дистанцирана када треба донети коначан суд о феномену који испитује.

Аница Савић Ребац је била историчарка идеја и пре него што је Лавџој то установио као дисциплину. Њен рад се карактерише тиме што пре приступања истраживању, она проблемски рефлектује различите начине на које би се могла проучити област њеног интересовања.

Зато што зна да избор исправне методе одређује ток даљег истраживања, она прецизно одређује ту методу – у Еротологији је дефинише као „генетичку" методу да би је у Античкој естетици још тачније одредила као „историју идеја". У основи тог методског поступка лежи мисао да све духовне идеје имају своје исходиште најчешће, мада не и увек, у религијском и митотворачком песништву. То исходиште је обично наивно, сликовито и неразрађено, али се мора открити зато што је у њему основна мисао коју истраживач треба да реконструише. Из такве, у бити просте мисли, развија се често сложена идеја или макар сложена у својим манифестацијама у различитим областима духа, од епа преко рефлексивног и трагичког песништва до филозофије, где та идеја задобија своју најизричитију и најпрецизнију форму. На тај начин Аница Савић Ребац рефлектује и развој појма „Ероса", од његових орфичких корена, преко Хесиодовог схватања Ероса као најстаријег бога, до откривања двоструке природе Ероса у трагичком песништву, па донекле у Платоновој филозофји. Њена Античка естетика је пример минуциозног и оригиналног истраживања идеја, надахнућа, фантазија, лепог, те Платоновог „парадокса" који на најдубљи начин концeптуализује лепо, али уметности осуђује и проналази им „место" ван филозофије, а можда и ван „идеалног полиса". Синтетичким поимањем ероса и естетичких феномена у историји грчке филозофије, уочавајући комплексне духовно-историјске везе које конституишу идеје што их је проучавала, те увиђањем да такво истраживање може имати свој продужетак у даљем развоју људског духа – Аница Савић Ребац је неоспорно један од најоригиналнијих мислилаца у српској култури, закључује ауторка излагања.

Снимак је забележен 24. децембра 2022. године на Филозофском факултету Универзитета у Београду. У сутрашњој емији овог циклуса Ирина Деретић ће говорити о Милошу Н. Ђурићу.

Уредница циклуса Тања Мијовић.